Српски технички лист
Р | врој 11 и 12 К
КОЛИЧИНА КИШЕ ЗА ВРЕМЕ ПЉУСКОВА
ОТРАНА 169
правоугални слив ЕКС Н, са каналом АВ у правцу уздужне осовине тога правоугаоника (сл“ 3).
У почетку падања кише, отицаће кроз пресек канала код В, најпре она киша, која падне у непосредној близини места В и то са површине једног правоугаоног троугла, који ће се постепено повећавати, као што је то представљено у сликама 3. 1. и 5, где шрафиране површине означују ону површину, са које сва, киша, која падне за време ! и отече за исто време кроз пресек канала код В.
У сл. 5. представљено је стање при крају времена |, дакле у време престанка кише, тако да је, у томе тренутку, дужина слива, са кога сва вода пролази за исто време кроз ВБ, дата производом 1), ако је о средња брзина воде у каналу.
Како пак киша, у исто доба пада не само на шрафирану површину, већ и на цео слив ЕКОН, то ћеона киша, која пада изнад тачке ( (ел. 5), са беле површине доспети да прође кроз пресек канала код В, тек по престанку кише, дакле за време које је дуже од |.
Површину НОЈКС (ел. 5) зваћемо површина отицања за пресек В.
По престанку кише, најпре ће престати да, за пресек канала код В, даје воду она површина, слива која је томе пресеку најближа, тако даће, у тренутку непосредно по престанку кише, облик површине отицања бити НЉГУМОКСЈ (сл. 6.), а после извесног времена заузеће та, површина облик НМ ОКС Ј (ел. 7), а то је у исто доба и максимална површина отицаљња, која, се постепено помера на више и остаје стална, све донде докле тачка С не пређе почетак канала код А. Од тога тренутка, та површина постепено. опада и то све донде, докле од шраФиране површине, која се помера све на више, не изађе и последњи део ван горње границе слива ЕР, као што је то представљено у слици 8.
Површина отицања НО ЈК С (ел. 5) креће се дакле са истом брзином о на више, са којом се и вода у каналу на ниже креће.
Из изложеног види се, да количина воде, која пролави кроз пресек канала код В, зависи од моментане величине површине отицања, тако да ће количина воде код В достићи свој максимум онда кад и површина отицања постане максимална, а то језа стање представљено у сл. (5 Та максимална количина, протицаће кроз В све донде, докле тачка С, површине отицања, не доспе до почетка канала у А. Чим то наступи,
отпочиње опадање и количине воде која кроз В пролази.
к2
Ако са А означимо површину целог слива Ека нН, а са апах потпуну површину отицања, НнојЈКС, онда ће однос између те две површине дати величину сачиниоца успоравања ф. Биће дакле
___ Фтах ф= —. А Како је, за случај, који смо ми посматрали, површина слива у = 0, а површина отицања, Атах == 655 + 6
то ће онда бити – а Иви 5 |, ~ за би |
За правоугаони облик слива дакле, сачинилац успоравања зависи поред времена трајања пљуска и брзине отицања, још и од дужине слива.
Да би спорије отицање кроз В наступило,
„
мора да је дужина слива | већа одо б Не 5 као што се то из сл. 5 види.
Према томе, горња једначина за ф несме се сматрати као бројна једначина, те да се н.пр. из ње тражи она вредност за ! за коју ће ф бити = !, већ она вреди само донде докле је
ђ ки =. 20. + 9
За случајеве, у којима је ! мање од те вредности, као што је то представљено у сл. Ј важи ова једначина за ф:
__Б!—4а па пари
где је т површина ГВ У = В ММ и ту површину најбоље је графичким путем одредити. Кад је т = 0 онда је цео слив под површином отицања (ел. 10).
2
_ Другим речима за случај кад је | р ! == 9 = 5 5 треба ставити ф = 1.
Како је += у исто доба и дужина пута,
који има вода да пређе од најудаљеније тачке 22