Српски технички лист

ми -

СТРАНА 168

МЗ НАУКЕ и РАК, ОСЕ

вРОЈ 11 и.12

град, добили би по првом обрасцу, да је за површину од 80 ћа:

О = 0,88 · 150 - 80 = 50». 80 4000 [;

по другом обрасцу:

О = 0,8 · 150 · 80 = 72 · 80 — 57760

по Матв-у пак биће: О = 0,22 - 150 · 80 = 33 · 80 = 9 640 1.

Као што се види, разлике су доста знатне.

Тачнијим проучавањем питања о споријем сливању кише у канале, долази Ктшћитд до закључка: да је количина. воде 0 која сету канал слива, тек онда већа од:ф- 4. А, ако је време трајања кише жраће од времена. за које киша протече каналом од почетка. до краја слива.

Према, томе, оба горња обрасца, као и скала од Мапћ-а, имају по КЕтућ тд-у ове недостатке:

1. По тим обрасцима и по скали, јавља се утецај споријег отицања, већ и код површина које су сразмерно мале, докле то у ствари не бива, као што ћемо доцније видети.

9. Џад остаје без икаквог утецаја на брзину отицања, а у самој ствари је баш мад од највећег утецаја на ту брзину, па дакле и на величину сачиниоца, ф.')

3. Не. узима се у обзир место где се канал налази у дотичном оливу, јер за брзину сливања и отицања није све једно да ли се канал налази по средини слива или иде "једним крајем (границом).

4. Пе узима се у обзир облик слива, јер, за брзину сливања, није све једно да ли је слив узан а дугачак, или је широк а кратак.

5. Трајање пљуска није такође узето у рачун, а у самој ствари у колико киша дуже траје, у толико бива већа и она површина са које се вода слива без успоравања.

(С обзиром на те доста- знатне недостатке, Ктпћитд, објашњава, спорије отицање воде на начин као што следује.

" Кад извесна мала количина воде доспе у горњи почетак канала дужине |, то да би та

1) У томе чини изузетак прави Ватки-јев образац, јер по њему је:

4 === ДА а а а А А

где је Ј пад канала, на. 1000 ла. (Види Стовабе АЂ иватепсел ђе за веће Ађхиов-Капајеп, од Века страна 22.) "

количина“доспела до на крај тога канала, протећи ће време

- |

а) где је о средња брзина отицања, воде.

Ако пак са |, означимо време трајања пљуока, то ће онда, од почетка падања кише па све докле и последњи део те кише прође кроз пресек канала на доњем крају, протећи време

! РевфучЕ <=, Ерт Према томе је дакле, код сваког канала,

као и у опште код потока и река, време отицања дуже од времена за које киша пада.

Тако, ако се вода креће у каналу са сред-

њом брзином о = 0,901 и ако је дужина канада 1080 та, а пљубак траје 2 000 секунада, онда ће сва количина кише отећи кроз крајњи пресек канала после 3200 секунада, рачуна“ јући од почетка падања кише; дакле, отицање ће трајати за пуних 1200 секунада, или 1,6 пута,

"дуже од трајања саме кише.

Из истог обрасца види се, да време Т расте са дужином канала !, а опада са рашћењем пада канала. :

Ако се канал састоји из више делова, са различитим брзинама, онда ће време отицања, кроз све те делове бити:

ал Бе пар. ан р, ., 0,

без обзира, да ли при томе вода тече извесним делом по површини земље, дакле ван канала, само. кад се за | и о ставе одговарајуће вредности (ел. 3). Међу тим, у каналисаним варошима, обично киша тече по површини врло кратко време, него се одма слива у канале, тако, да се пут, који киша ван канала чини, може и занемарити. — За крајеве који нису каналисани, мораће се водити рачун и о путу ван канала, а то бива просто на тај начин, што се за о узме средња брвина са којом се вода креће по дотичној површини, а за ! дужина пута на површини који вода са том брзином прелази.

Из изложеног дакле види се да у опште узев киша спорије отиче каналом но што пада.

Питање је сад да ли је то спорије отицање од утецаја на количиту воде која отиче и колики је тај утецај.

Да би нато питање добили одговор, претпоставимо да имамо најпростији случај, т.ј. један