Српски технички лист
вРОЈ 11 и 12
Ако узмемо у обзир и утецај дужине канала на количину кише, која се у канал слива, онда ћемо имати да је
ф, = 99 (1 — 0,006 и
Поделимо ли варош на пет класа, онда, се одговарајуће вредности за сачиниоца ф, за, разне дужине канала и разне класе варошке, могу - добити из диаграма сл. |, на листу ХШ.
Помоћу тог диаграма можемо, за сваку класу одређивати одговарајућу вредност за џ, не само саобравно дужини канала, већ и саобравно паду површине, већој или мањој насељености, врсти патоса и т.д.
Тако н.пр., за место канала удаљено од почетка за 1600 т, а у крају варошком класе Ц, где су падови улица јачи и улице патосане лошијом калдрмом, добијамо из слике, да ће се вредност за ф налазити између 0,51 и 0,38. С обзиром на јаче падове требало би узети већу вредност за фр; али о обзиром, да је калдрма. лошија и да је дужина канала 1600 т, дакле ближа. 2 000 но 1000, то би требало узети мању "вредност за т. Према томе најближе ће бити истини, ако за ф узмемо средњу вредност, а то је ф = (),42. |
На тај начин дакле, помоћу сачиниоца, ф, уводи се у рачун губитак извесне количине кише услед упијања у земљу и услед неједнаке поделе јачине кише.
. Остаје још да видимо за колико се смањује количина кише, која се у канал слива, услед саоријег отицања воде са површине слива, на спрам брзине са којом киша пада.
Тај утецај споријег отицања, увлачимо у рачун такође са једним сачиниоцем, који је мањи од ! и који можемо означити са ф.
Према томе, ако означимо са да меродавну 8! количину кише у )-; са А, ареал, или површину слива за дотично место канала, у ћа; са () максималну количину кише у литрима, која се за секунд, са слива површине А, може да слије у канал, то ће онда бити
д=фФ-ф-а'аА. Питање је сад колику вредност треба узети за сачиниоца ф.
У већини случајева до сада, прецењиван је утецај тога споријег отицања кишнице и разни писци и пројектанти, величину тога сачиниоца, одређивали су по различитим обрасцима.
КОЛИЧИНА КИШЕ ЗА ВРЕМЕ ПЉУСКОВА
СУРАНА 167
Сви ти обрасци имају то заједнички, да се по њима сачинилац ф мења једино са променом површине слива.
Тако Витки, на основу образаца, који се у Инглеској употребљују, дао је овај образац:
1 === 4 а : УА Тај је образац познат под именом ВитЕи-јев образац. ')
(у
С обзиром на један ванредно велики пљусак у Пешти, где пад просечно износи (ИН нашао је ВитЕи, да треба за вароши са јачим падом рачунати ф по обрасцу
|
ф==<=И А
Тај образац познат је под именом Втзх-ов образац, јер је по њему Вчх рачунао канале у Висбадену, где су падови улица јачи, (између ди 409).
Инжењер Мапћ, на основу мерења вршеног за време једног пљуска у Дрезди, извео је скалу по којој сачинилац ф опада са рашћењем површине слива.
Колико св различите вредности добијају за сачиниоца ф, употребом једног или другог обрасца, или употребом скале од Матћ-а, види се из ове таблице:
ПОВРШИНА слива, ф=– МИН фи ја # Е И А ИА по Мапћ-у ћа | 1 1,00 [,00 _ | (),85 ДЕТО (),56 (),68 (0,58 20 (47 () 61 (),48 4() (),40 0,54 (),29 80 (0,88 (),48 (),22 100 0,32 0,46 0,22 у Мо Према томе, ако би узели да је да = 150 Ћао за Бео-
као што су то експерти препоручили
1) Исти образац препоручили су страни експерти и за израчунавање канала у Београду, с тим ограничењем, да за површину Еа 8. ; : а, ма А већу од 81 ћа, остане 0 стално а · јер је узето да је а
150 8! а =
· У колико је то умесно, видеће се из ове расправе. У остаћа лом и сам Виски није препоручио образац у томе облику, већ је
торњи обравац изведен само за специјални случај и то под претпо-
ставком да је # = 0,50 а пад канала да је 1: 1000.