Српски технички лист

СТРАНА 166 из

случај, да је пљуску претходила слабија киша, која је у главноме испунила поре покривача. С тога, за такве површине, може се узети да је сачинилац упијања фр = 0,90 до 0,95, како је

· кад већи део кровова пок А рапавим или

глатким покривачем. Много је теже одредити величину сачиниоца

"фр за разне врсте патоса (калдрме), као и голе

земље или земље покривене травом или дрвећем. Ту је од утецаја не само нагиб површине, већ и одржавање патоса и величине саобраћаја п други фактори.

Према до сада прикупљеним податцима, могу се за сачиниоца тр поставити само крајње вредности за разне врсте покривача кровних и патоса, остављајући да се одређене вредности, за сваки поједини случај узму према месним приликама и увиђавности пројектанта.

Те крајње (граничпе) вредности за сачиниоца фр ове су: ј

[. За кровни покривач од метала, од гле-

ђосаног (глазираног) црепа и од шкриљца

. ф == 0,95

2. За обичан цреп или артију л) = 0,00 3. За покривач од тако зва-

ног И Е цемента · ~ · · •-ф= 0,50— 0,70

За патов од асфалта, и

за, Ва патосане тротоаре пло-

Ма а "Пе ево не ер ==- 0:85 == 0,90 5. За патос од тесаног ка-

мена или дрвета са испуњеним

саставима • · · · • · · • •-«лр= 0,80 — 0,85 6. За патос од коцака без

испуњених састава и за клинкер

на подлози од шљунка · · · ·- ф = 0,60 — 0,0 7. За патос од обичног ка-

мена (обична калдрма) иу виду

мозаика • · + +. + + + + +, ететр == Оао — 0,60 3. За макадам · · - · • · фр = 0,25 — (0,45 9. За стазе од шљунка · ·ф = 0,15 — 0,30 10. За баште, шуму, парки

голу земљу, према величини пада

и врсти земље · 2: . ·. ..

Помоћу тих бројева, може се за сваки плац и за сваки део улице одредити колики се део кишнице слива у канал. Али, такво рачунање ва целу једну варош, не само да би било заметно, већ би сразмерно мало и користило, јер се из

године у годину у варошима мења и начин по- | кривања и патосања,. као и величина патосане |

површине и оне што је под кровом. С тога се, при израчунавању пресека, за

канале, рад упрошћава тиме, што се цела варош |

ЈА

НА РУААВРА НИЦА ИН ДЕ РАТКО Е)

"фр = 0,00 — 0,5 |

__БРОЈ Пн 12.

подели на три, четири или више крајева или класа.

Тако 'н пр. може се извршити овакова подела :

Класа 1. а вароши или онај крај који је најгушће насељен, где су куће у често и где је највећи део површине под кровом, а патосан што бољим материјалом. У таквом лелу вароши, обично се може претпоставити, да се особина површине слива неће знатно мењати и да са таквог слива највећи део отиче у канаде, џа с тога, може се ставити да је

ф Еш 0,90.

+ Класа П. Крајеви око средишта, који су такође доста густо насељени, али ба лошијим

патосом, и са већом површином која није под зградама. За такве крајеве, може се ставити да је

ф =0,70.

Класа Ш. Крајеви ново насељени, са већим двориштима, али ипак са доста збивеним зградама и са изгледом да ће се из годину у годину јаче насељавати. За такве крајеве треба узети

ф =-0,50. до 0,70.

Класа ТУ. Предграђа, са раштрканим зградама на великим плацевима, где има и башта и где је патос по улицама и двориштима мање раван, или је макадамисано. За такве крајеве може се ставити =

ф. == 0,25 до 0,50.

Напослетку, може се рачунати и са још једном класом, а то је

Класа. У. '"Ненасељени крајеви варошког атара, односно слива, са кога ће вода пролазити кроз варошке канале, или са кога се вода слива у какав поток, који кроз варош пролази. .

За такве сливове, најбоље је непосредним мерењем одредити количину воде која потоком отиче при највећој води. Али ако такво мерење не може да се изврши, онда се може максимална количина воде одредити по овој таблици од ГЉашетђитд-а: ис ла

| МАКСИМАЛНА колич. воде

8! у —— ЗА ПОВРШИНУ ћа

| ВРСТА СЛИВА

мање стрму