Српски технички лист

БРОЈ 11 и 12 КОЛИЧИНА КИШЕ

ЗА ВРЕМЕ ПЉУСКОВА

ОТРАНА 171

Ако узмемо да је максимална меродавна, . 8! јачина пљуска да = 125 ће то ће, за ги 2 у меа, трима, а 5, у секундима, бити: да,= 195 (1 — 0,0 [У 1) = 195—0,75 [У 1,

а томе одговарајуће просечно најдуже време

трајања :

4 200 · 60 фр —5

252 000 _ 190 — 07 [>

Како је условна једначина за крајњу вредност ва !:

„= 6 то ће бити 959 (00 · 120— Пт 5

или

У Р—160 1! + 336 0009 = 0.

Помоћу те једначине добијамо ову таблицу:

Вако = 0,5 0,6 | От | ба | 1.0 та

је == | звој| 697 уз обоа и – 3 270 т

Како у варошким каналима, брзина не треба да буде никад мања од 0,50 лп, то се из горње таблице види, да се утецај споријег отицања на, смањење пресека канала, може јавити тек код канала дужих од ! 360

Из тога се пак може извести: да за већину малих вароши можемо утецај споријег отицања са свим занемарити, т.ј. можемо сматрати да

јеф=

Према изложеноме види се, да се у наведеним обрасцима, од ВаткИ-ја и Втх-а, каоипу скали од Мапћ-а, претпоставља већи утецај споријег отицања, но што у ствари постоји, а последица тога је, да се добијају мањи пресеци канала, но што би требало да буду, према претпостављеној максималној количини кише.

Кад рачунамо пак, на начин као што је у овој расправи изложено, онда не само да ћемо добити такве пресеке канала у свима деловима, који ће одговорити претпостављеној максималној количини кише, већ ћемо у доњим деловима канала, имати за извесне случајеве и извесну сигурност ако наступе и јачи пљускови, но што смо ми претпоставили, само ако је трајање тих

пљускова краће од трајања које смо ми претпоставили за меродаван пљусак.

а 8 Тако н.пр., ако сматрамо 195 о као меро; а

давну количину кише, а време трајања пљуска, са том количином кише, нека је 35 минута = 9 100) секунада, то ће доњи делови канала, моћи савла-

81 дати можда и пљусак од 160 та кад би он а,

трајао 15 минута, а захватио у главноме, доње делове вароши. '),

Рационално израчунавање величине попречног пресека канала, захтева да се максимална количина отицања (), за поједине делове канала израчунава, за канале краће од! = 05, из

једначине = Ф'д4-А,

а тек за канале дуже од об, да се узме у обзир и сачинилац опоријег отицања ф, дакле да се рачуна из једначине

д=фереаа.

Ради поређења, овог начина израчунавања, меродавне количине воде, за величину попречног пресека канала, са начином израчунавања, који су препоручили страни експерти (ап еу и 2асћоске) за Београд, ја ћу узети два примера.

1. пример. Да одредимо меродавну количину воде, за попречан пресек канала на Цветном Тргу, код Официрског Дома, који доводи воду из улице Св. Саве (старе Авалске) и Крагујевачке. У тај канал сливаће се вода са већег дела Савинца и Источног Врачара. Од најудаљеније тачке слива тога канала, до Официрског Дома, биће око 1300 т. Површина слива за тај канал износиће око 44 ћа. Канал неће ићи по средини слива, већ једном страном, те ће према томе његова укупна дужина, бити

(пене вв То в=-4- 80 0 па

Узећемо даље, као што су експерти препоручили, да је меродавна количина кише

| == 0 4 Ка )

7) Од не малог утецаја на количину кише која се може у канале слити, јесте и страна света са које пљускови по правилу долазе т.ј. да ли они најпре захвате горње крајеве вароши, па иду ка доњим, или бива обрнуто. — Са тога гледишта Београд има повољан положај, јер по правилу пљускови пајпре захвате доње крајеве (северно-западни део), те према томе вода из доњих канала отече пре него што стигне вода из горњих крајева.

2) Црема досадањим податцима о јаким кишама у Београду, за ОВИ АНИ осам година, та је количина велика. Са 120 до, нај-

више 125 = =, обухватили би се, по нашем мишљењу, сви они пљућа скови, који се чешће јављају и који могу дати максималну коли-

чину воде за канале, 22%