Српски технички лист

СТРАНА 172 из ндлуке

Претпоставимо да таква киша траје 25 минута = 1! 500 секунада, као и да ће се вода у каналу кретати са брзином 1,20 та, "то ће бити

2 • ћ, = 1,20 · 1500 = 1 800 пл.

Према томе је Дре ба

Значи да утецај споријег отицања не треба, узети у рачун, већ да треба меродавну количину рачунати из једначине:

( обвиром, да у томе крају Београда има башта и да неће бити сасвим густо насељен, ми можемо тај крај убројати у Ш-гу класу и, према дужини од ! 300 пас обзиром на диаграм у сл. 1. можемо узети да је

ф = (0,50.

__ Дакле имаћемо да је меродавна количина воде 9 = 0,50 · 6600 = 3 300 31.

Ако пак рачунамо по обрасцу од ВитЕн-а, који су експерти за Београд препоручили. сонда, о обзиром на таблицу, на страни 167, добијамо да ве за А == 44 ћа може узети

ф = 0,0

те по томе биће:

д = 0,0 · 6 600 = 2 640 81.

За 660 литара добија се дакле мања количина но по првом начину.

2. пример. Да одредимо. меродавну количину воде за попречан пресек канала, код горњега краја Војене Академије у улици Немањиној (стара Опоменичка). На томе се месту слива вода, са. Савинца, Источног и Западног Врачара. То место удаљено је од најкрајње тачке слива, око 1 600 та, а површина слива изнеће до 100 Ћћа.

За исто ад, исто |, и 2, као и у првом примеру, добија се да и за то место не треба рачунати на спорије отицање. |

БРОЈ 11 и 12

и ПРАКСЕ

Дакле биће:

д = ф · 150 · 100 15 000.

. ( обзиром на дужину канала, а претпостављајући и овде, да је слив П. класе, може се

"из диаграма, сл. !. узети да је

ф = 0,45,

дакле да је меродавна количина

О) = 0,5 · 15 000 = 6750 8.

По обрасцу, који су експерти препоручили, пошто је површина слива већа од 80 ћа, треба, ставити

ф = 0,88

и онда ће бити: 0 = 0,28 · 15 000 = # 950 81,

а то је за 1! 800 81, или око 97'/,, мање, но по првом начину.

Ако се дакле, за Београд рачунају пресеци канала, по обрасцу који су експерти препоручили, вероватно је да ће се добити канали, који неће бити у стању да спроведу воду од кише, која би дала 150 а

ћа,

Како се и по обрасцу од Втх-а добија такође знатно већа количина, но по обрасцу експерата, то је наше мишљење, да образац који су експерти ва Београд препоручили, не би требало применити, за израчунавање меродавне количине воде.

Боље је, по нашем мишљењу, смањити меродавну количину кише, а меродавну количину воде за канале, рачунати на начин као што смо овде изложили, јер је онда већа вероватност, да ће пљускови, са претпостављеном количином кише, моћи кров канале проћи без поплаве.

Питање је толико важно, да би, пре дефинитивног усвојења пројекта за каналисање Београда, требало озбиљну пажњу поклонити његовом решењу. 6

Н. И. Стаменковић