Српски технички лист

Не У ЊЕ

ОТРАНА 186 и 3

Примена на прстен врло мале зидне дебљине.

Предње једначине вреде за сваку произвољну вредност размере + Но ако је дебљина зида (К— 9) према полупречнику врло мала, тако да, је приближо = = |, онда прво губе своје зна-

4 т ачење 2. и 3. случај (Сов а <-— 4 Сов >)

. . а у једначинама 10) и 11) за први — нормални — случај количници на десној страни јављају се у неодређеном облику и. Но ако се онда у бро-

„

Т јитељу и именитељу нађу први изводи по == (И | пер при томе узме на ум, да је 8 = атсбСов = Соз с ; 2 једна Функција од т 1акле

Сова д 05 Б

ов о д ЈЕ | р

РА 1 — “з Соз“ а

т · ов Сов а што за — = 1 даје —_-__- _-_-_ В ( 5) та Ор ћ

лако за гранични случај т. ј. зид врло танак, просте једначине

добијају се

- Пт бат 9 а

ПОЈ А 4 ЕН НЕНА ћ. от ф— а Соз а

17) ф-Е Е о

К'— 5 ф— а Сов ф

Примена на кружни пресека) 1 За = (0 (вбог " = (0) дакле за пресек не

претенаст но чисто кружан ове једначине постају такође врло просте и тако се изводе из

10) и 1:). Оне тад гласе НЕ 5тт. ф Сов не бт 8 с Сов а 4 4 6 кај обов- Тр | 5. Ф— = 5т 3 ф— а Сова 19) == К 1—Сов а псе

Чт не ~ Буе о и Сова

Вредности за највеће напрезање 6" могу се довољно тачно наћи и из емпиричке једначине

20) "=-) – === МО ва пе 5 8 о:

чији су ресултати окупљени у 6. ступцу прве таблице. Састављање овакве једначине оправдано је ради практичне употребе и простоте,

1) Прое, Кеск је о овоме написао најпре један засебан чланчић, па после о претенастом пресеку. Но без сумње је сад боље и тај случај подвести као особени под ошшти, па смо ми овде тако и учинили, чиме се много добило и на краткоћи, а практична вредност није умањена. а Пр.

ПРАКСЕ БРОЈ 11 и 12

Она готово увек даје нешто веће вредности за, 6", што се једва може оматрати као махна. Само за еф = 30" даје та једначина за а

мању вредност. Но онда нападна тачка прити-

– Тј ска лежи само за = 0,067 т = ТЕ далеко од

обима круга и притисак се дели само на површину широку 2 = 0,188 дакле само на ! 15 пречника, а такав незгодан случај неће се јавити у случајевима практички важним. Тако и случај а« = 60", где вредност из те једначине излази за ||у, већа од тачне вредности, неће имати велику важност, пошто при томе притисак долази само на, 72. пречника. Према томе са једначином 20) могли би да се задовољимо као са простом приближном једначином за случајеве, који се најчешће јављају.

И за ону ширину 2, која у опште добија напрезања притиска могла би да се изведе емпиричка Формула, али ова количина нема велики вначај, довољно је знати да се 2 колеба између "о ОЗЕ о # од прилике, и да се као округла средња вредност може узети 2 = 2, ! (код пра-

воугоног пресека 2 = 3: Ако се једначина 90) пише у облику СВЕ К ен ПИ о

онда именитељ представља ону површину на коју би се сила К морала равномерно поделити, па да настане свуда исто оно напрезање 0", као што је највеће код стварне, неравномерне поделе. Ова се површина лако налази и конструкцијом (сл. 23). Ако се повуче РЕ | РЕ, онда тетиво ОВ = [У 95. 1. Ако се даље начини 05 = 05, = рЕ, онда би био правоугоник Иле а 5 == а 4: 21. Кад се висина смањи са У, онда постаје шрафирани правоугоник вели-

чине -р ЗИ 2» б, на коме се може замислити

сила К равномерно подељена са јединичним напрезањем 6".

Једначина 20) тачнија је за све случајеве, који се обично јављају, ако се (на штету про-

1 стоте) место (0,6 замени == ==0,588, тако да онагласи К

= == У оре

б'= (),588

К Куда

при чему би се у последњој конструкцији ви-

сина. 5 5,, морала смањити за #“. (место ' «!. Онда су одступања, од једначине 19) А От о» 80==-"7#9 процента

место 2,0 22 4,067 11,0 — 11 Е

што очевидно значи доста знатну поправку (изузев последњи случај, који се не јавља). Но ипак због простоте боље би било употребљавати једначину 20) у првобитном облику.