Српски технички лист

БРОЈ 11 и 12 ПРИТИСЕПВАЊЕ ЗИДНИХ ТЕЛА

СТРАНА 187

Практичка примена предњих испитивања. За непосредну примену развијених једначина, незгода је пре свега у томе, што обично није дат положај неутралне осовине (дакле ф) него обратно

0 нападна тачка притиска, (», дакле = па се тек ' има да нађе угао ф или даљина онеутралне-осовине од кружног средишта. Но какво просто решење дотичних једначиаа по ф излази немогућно; због

тога је свакојако најбоље, да се за разне вредно-

пр а ПИР Ра а иарачупају вредно“

сти за -__ као и за 6' и табеларно саставе.

У нашој таблици прстенови ва малом шупљином — као од мањег значаја — нису узети у

" обзир, негосамо вредности -Б == 055 Оро Об6 О „ИЕ .

0,8 0,9; 1,0. Место даљине од средишта 2 и с на-

ведене су одговарајуће даљине г == К—0 = К|1Сов ф) и! == К—< од темена [ (ел. 20), где влада највеће напрезање 6"; тако исто дата је и раз-

мера- јер се ова врло споро мења, те је ин-

терполисање врло угодно. На име, ако се за дато средиште напрезања (дакле дато 1) нашла размера,

– (па и 2) помоћу интерполисања, онда је одре-

ђена неутрална. оса — зна се ф — и може се 6' из-

рачунати тачније, ако се неће да употреби угод-

нији пут, да се и оно изнађе интерполисањем.

Да, би се имао јасан преглед о мењању 2 и 6"

вредности из таблица могу се и графички предста5 "

вити, т.ј. нацртати криве линије КУ ке а Е 5 ај | = и 1 о аивени |Е | =) = (0 узимајући РЈ као

амтецисе а одговарајуће Ко Ва--7 5)

2 односно —_ као В

ординате.

У сл. 94 која представља највеће напре-

зање, поједине криве линије МВ, А, В, тичу се

од А па на више притиска ван језгра. У хори-

зонтали А4, оне прелазе тангенцијално у праве,

које се све секу у С; ове праве тичу се при-

тиска у језгру пресека, а тачка С вреди за потђ пуно центрично терећење, дакле за — = 1; поЉ што је у овом случају

(В"—"') л то је онда ордината тачке С 6" Ји Ко = љло

Из овакве графичке представе |у већој размери) могле су се извадити још неке међувредности, које су скупљене у таблици П. Ова служи као допуна таблици [ и има то преимућство над

ТК њом, што су се за Р могли узети округли, под-

једнако растући бројеви, што у неколико олакшава евентуално интерполисање.

Графичко решење овога задатка,

За предњи задатак имамо и графичко ре-

шење у овоме: У сл. 95. нека је Р нападна тачка притиска Р ван језгра на једној осовини симетрије ВС. Са претпоставком као и.напред, да тело нема отпорности против истезања, треба да се нађе положај неутралне осе и (највеће) напрезање 6" у тачки В.

омр нека је верижна крива линија, која се на познати начин“) може да употреби за одређивање момента лењивости целог пресека и његових делова а за осовине управне на ВС.

Р Да би прорачунавање напрезања, = било про-

стије, ваља узети округлу меру за површину Н, коју представља полна даљина полигона сила.

Ваља повући кроз нападну тачку А праву АК управно на ВС, наћи пресек њен Е са крајњом дирком СЕ на верижној курви, која одговара тачки В (Во | ВС) п повући кроз тачку Р праву РО тако, да буде површина СКЈ = површини ЈУ). Ако би КЕ), био од ока нетачно повучен. први положај те праве, онда ваља измврити површине одсечака 0 Мр, и троугоника скр, па онда учинити: :

Површ. Крр, = Површ. 670, —Површ. 60,

пи то тако, да тачка р лежи или на луку ЕСР

или ван њега према томе да ли је одсечак ОМ, већи или мањи од троугоника СКО,. Онда очевидно положај тачке р задовољава горњи услов. Тачком Рр верижне курве одређен је тражени положај СП неутралне осе. Јер односно праве ср моменат лењивости дела ВС пресека јесте 2 Н · површ. ОМРЕ а статички моменат н РЕ дакле даљина средишта притиска површине ВС од неутралне осе СР једнака је 2 · површ. сМрЕ _ 2 троуг. рРЕК рЕ рЕ Ако се сад у изабратој размери пренесе СК

[у једнако датом напрезању = и повуче КМ упо-

= АС

редно са ср, онда висина МГ, троугоника ОКМ представља тражено (највеће) напрезање 6' у тачки В пресека. Јер је по једначини 6) напред

" Р и ВС Ви 4 0 Н. РБЕ одакле излази услов

нат = · ЂЕ п-т = ВО: БЕ

испуњен услед сличности троугоника ОВЕ и МКб.

1) Кад се површина подели у елементе паралелне са неутралном осом, па за исте (као силе узете) нацрта верижни политон (курва) онда је: површина између верижног полигона, крајње њетове дирке и продужене неутралне осе умножена са двогубом полном даљином једнака моменту лењивости. Творац те методе, која се доказује у граФичкој статици јесте проф. Моћг. Његово је и горње решење. Пр.

24%

зе таи у за ван ~ Љ-