Српски технички лист
.
Број 11 и 12 закони по
батрудцди-гравивинск ој
СТРАНА 189.
ЗАКОНИ ПО СТРУЦИ ГРАЂЕВИНСКОЈ
ПРАЋВВИНСКЕ ЗАКОН ЗА БЕОГРАД
На састанку Народне Скупштине од 2. декембра ове године, усвојен је Грађевински Закон за Београд, који доносимо, према тексту бр. 279. „Српских Новина“.
Ми ћемо се постарати да о појединим одредбама тога закона, донесемо у идућој свесци, опширније мишљење. За сада напомињемо, да и ако је за Београд Грађевински Закон јако потребан, ипак није требало са доношењем тога, закона толико хитати, да се, бар за основна, начела, не упитају меродавне чињенице, као што су Санитетски и Грађевински Савет, Српско Лекарско Друштво и Удружење Српских Инжењера и Архитекта.
По нашем мишљењу то је требало учинити, већ због саме важности једнога таквог закона, а за тим и с тога, што се баш сада и у Немачкој и у Француској и у Аустрији, живо ради на преради грађевинског закона за вароши и то на сасвим новој основи.
Ми смо се“ могли користити тим радовима, а не примати оно, што се искуством у другим варошима, показало као непрактично и што ћемо доцније теже моћи писправити но сада.
Грађевински закон у првом реду треба да задовољи хигијенске захтеве, па онда у другом реду долазе захтеве сигурности и други технички захтеви.
Колико је мало вођено рачуна при изради закона за Београд, види се већ и из састава грађевинског одбора за разматрање пријава, у коме нема ни помена о лекару, као члану тога одбора.
Кад се већ хтело, да се што пре за Београд донесе Грађевински Закон, онда би боље било да је преведена, једна од новијих грађевинских уредаба, н. пр. она за Франкфурт, за Берлин, за Беч, или најновија за Минхен. Такав би закон имао бар ту добру страну, што би био потпун. Овако, изгледа нам, хтело се да се унесу неке основне мисли у закон, а мини“ старским правилником да се попуне празнине у закону. Ако се то хтело, онда је боље било донети закон са само једним параграфом, којим би се овластио министар грађевина, да споразумно са Санитетским и Грађевинским Саветом, може израдити грађевинску уредбу за Београд, која ће имати силу закона и важити Од дана, када је Краљ потпише.
Кад је већ омашка учињена, при изради пројекта за Грађевински Закон, онда, бар треба, већу пажњу поклонити изради правила, која ће прописати Министарство“ Грађевина, јер ће се тим правилима можда моћи отклонити недостатци закона.
Закон грађевински, како је у скупштини примљен гласи: |
Опште одредбе. · Члан 1.
У Београду се грађевине могу подизати само по одредбама овог закона.
За грађевине које се само за кратко време а највише за трајање од две године дана и за привремену потребу подижу у намери, да се доцније са свим уклоне, могу надлежне власти дозволити и одстулање од појединих прописа овог закона.
Члан 2. Приватна права која би била противна појединим наређењима овог закона, не могу се задобити никако, па ни самим споразумом интересованих страна.
ј. дпшти прописи за подизање грађевина, Дужност пријаве.
Члан 3.
(ваки који намерава да подиже какву зграду, дужан је да поднесе писмену пријаву општинској власти и да тражи од ње дозволу.
Члан 4.
Дозвола се мора тражити у овим случајевима:
|., За нове грађевине у опште са лица улице;
9, За преправке и доправке на, постојећим зградама, као и измену висине, дужине и дубине какве зграде, измену или појачање околних зидова на згради;
3., Кад се хоће у станове да претворе простори који дотле нису служили за становање људи,
д., При подизању грађевина, које запремају што од улице и од земљишта испод површине или ваздушни простор над новршином улице.
5, При подизању ограда са стране улице.
Надлежна власт.за примање и разматрање пријава.
Члан 5.
За разматрање пријава постоји при општинском суду грађевински одбор.
Овај одбор састављају:
Председник општине или његов заменик, један инжењер, један архитекта, један судија апелационог суда или јаван правозаступник и један грађанин београдски, кога бира општински одбор и који мора имати непо-
кретна имања у Београду.