Српски технички лист

врој 11 и 12

ЗАО НИ- п о

локали за забаве, позоришта, школе, болнице и хотели, — морају бити сви зидови израђени од тврдог материјала и олепљени а врата се морају на поље отварати.

"Члан 15.

У улицама где су махом трговачке радње (чаршијама) зграде се морају подизати једна поред друге тако, да грађевина цело лице заузима; како у овим тако и у осталим главним улицама, све зграде морају имати осим приземног спрата још један или више спратова, а двориште најмање у, од целокупне површине плаца, све ове зграде морају бити озидане од тврдог материјала.

Улице, у којима се овакве зграде морају подизати, одређују се Указом Краљевим на предлог министра грађевина.

Члан 16.

Изглед зграда (Фасада) са лица улица мора бити укусан.

Министар грађевина може према важности улица наредити, како ће се пројектовани изглед полепшати.

Ограде са лица улице, морају бити укусно израђене од гвоздених или дрвених обојадисаних Филарета; само у споредним улицама могу се по одобрењу министра грађевина подизати тарабе са лица улице и тада морају бити обојадисане и чисто израђене.

Члан 17.

Висина кућа (од тротоара до стреје) не сме бити

већа од ширине улице. Чиста унутрашња вибина свију просторија у ко— . јима се обитава, мора имати најмање три метра од пода до таванице. Ово исто вреди и за трговачке и за занатлијске радње и у опште локале, у којима се људи дуже задржавају. ' Сви простори за обитавање људи морају бити довољно осветљени.

Члан 18.

Зграда од каната (бондрукај, ћерпича, набоја или.

плетаре није дозвољено са лица улица подизати.

Овакве грађевине није дозвољено у главним улицама у цели шпекулаливној подизати ни по унутрашњости дворишта.

Члан 19.

Грађевине, у којима се раде такови послови, да су на досади грађанству као: котларнице, ковачнице, поткивачнице, пекарнице, столарнице и тима сличне не могу се у главним улицама подизати са лица истих, нити у улицама, у којима су подигнуте грађевине за искључиво обитавање. |

Улице, у којима се овакве грађевине могу подизати одређује министар грађевина по саслушању одбора општинског.

Члан -20. Код старих зграда које су трошне или дотрајале

није дозвољена преправка, подзиђивање или намештање

новог крова.

Грађевински Џавет бира из своје средине тајним гласањем три члана, као комисију, која доноси одлуку о дотрајаности зграде. Изабратн чланови Грађевинског Савета полажу заклетву код општинског суда у присуству сопственика грађевине, да ће свој суд савесно изрећи. |

ОТРУ ЦИ

ГРАЂЕВИНСОКОЈ ОТРАНА 191 Члан 21.

Нормална мера цигле мора износити 29 ст дужине, [4 ст ширине и 6, ст дебљине. Према томе се и рачуна чиста дебљина зидова

Зид од у цигле (0,150) рез | » (0,зопа) » Ба ти: » (0,аопа ) де 55 » _ (0,вопа) она и » – (0твта)

с +» (б,аот).

Ш. Виле,

Члан 22.

Подизање зграда по типу вила дозвољено је само у улицама где нису трговачке или занатлијске радње, улице ове одређују се Указом Краљевим на предлог министра грађевина.

У овако одређеним улицама морају се само виле подизати, које морају најмање 5 метара бити повучене иза регулационе линије, тако, да испред и око њих дође башта, а с преда укусна ограда.

ту. Употреба зграда.

Члан 93.

У нову озидану зграду не сме се нико уселити пре, но што грађевински одбор исту не прегледа и констатује, да је прописно овоме закону сазидана и потпуно осушена, о чему издаје решење сопственику грађевине у року од пет дана од дана свршеног прегледа. грађевине.

У. Накнада штете.

Члан 24,

Све штетне последице, које би потекле услед плапирања улице за приватне грађевине, дужна је општина, о свом трошку да отклони.

Исто тако, ако је грађевина подигнута по одобреном регулационом плану и обележеној линији на основу тога плана, па би се доцније регулација измењивала и тиме настале штетне последице, за грађевину, општина ће штету сопственику грађевине надокнадити према процени процениоца по овоме закону изабратих.

уГ. Регулација.

Члан 25.

При подели земљишта у мање парцеле, морају ове имати такав облик, да буде што правилније и да се на њима могу што удобније зграде у погледу хигијенском подићи. |

Поједини засебни плацеви морају имати најмање 300 квадратних метара површине, а |2 метара лице. На оваким плацевима свака зграда мора имати 100 квадратних метара двориште.

Члан 26.

При делењу земљишта, које дотле није служило за подизање грађевина, на мање плацеве, могу се улице