Српски технички лист

ОТРАНА 194.

ЛАА ОИ И

до тада изведена била само у Италији, Канади и Ин-

фији. Међу тим у овим двема последњим земљама нити

је то службено усвојено, нити су све железнице тих

земаља ту реформе увеле.

Белгијски листови ову реформу не прихватају баш најодушевљеније. Као обично, кад се тиче неке новине, штампа и овде рефлектује бојазан необавештене масе, место да, лопуларисањем ресултата које даје специјална наука, узме на се задатак обавештавања. Штампа од прилике овако умује:

„Може бити, да са железничкога гледишта подела дана на 24 часа, даје извесне олакшице и да има својих добрих страна, шта више, допуштамо чак и то, да је та подела паметнија, али ће бити немогуће, да се она у опште одомаћи, јер се часовници неће мењати,“ Ова зебња очевидно долази од веома непотпунога проучавања питања, а онима који би хтели о томе темељно да се обавесте, може се препоручити изврсан реферат господе „Зеоћат-ја и Босса-ље, који је изашао у мартовској свесци Вие п-а де ја Сопиавоп тиеглаНопаје Чу Сопетев (ев Сћепип« Ае [ег. Тамо је изнесено, како је у Италији, где је та реформа успешно изведена, довољно било, да се на часоказима поред постојећих циФара напишу још цифре од [8 до 24 у концентричном кругу. Овим се провизоријумом свет још лакше навикава на реформу. У степенима ширине у којима ми живимо, нема опасно-

сти да се човек може преварити за 12 часова у одре-.

ђивању времена, па и најнеписменији се свуда може навићи да одузме [2 од буди којега већег броја. Из дискусије која је на конгресу по том предмету вођена, излази, да се истина ни у Италији нити пак у Канади и Инђији није могао да промени обичај у свакидашњем говору, али онај који говори о ручку у 7 часова у

ВРОЈ 11 т 12

вече, он ће у позивници за тај ручак, увек написати 19 часова. Делегати Инђијских железница изјавили су, да су нови систем одмах разумели и најнижи службеници у којих је најмање образовања. Тако ће бити и у Белгији, где је свет тако лако навикао на ЗападноЕвропско време (Отееплујећ-ко), ма да је оно за 17 мин. и 29 сек. у назад према локалном времену, те данас нико и не помишља на какво мењање у томе правцу, при свем том што се на сву меру тврдило, како ће увођење међународне јединице часа, наступити у Белгији највећа забуна. — То је хисторија свију великих рефорама. 'Гребало је да читави векови прођу, па да се дође до једнообразнога бројања дневних и ноћних часова. Читаво пола века потребно је било, па да се распростре пример који је дала Женева, 1870. године, да се у обичном саобраћају узме место правога времена средње време. Као што Ноџзеац у својој „Ноте Че [ ћепге«“ прича, бојало се да „пекари, обмањени ва= рошким часовницима, неће на време пећи хлеб, те ће тако свет трпети оскудицу“,.. Како је неоснована била ова зебња! Ми се данас управљамо по средњем времену, а огромна већина наших савременика ни појма нема, да је икада и било другога времена.

Хензећг. 1. Ејзепваћпеп и. Патртзсћи аћгћ. | не 49. 1896.

Пајјаче пристаниште на Средиземном мору. Међу пристаништима Средиземнога мора, важио је увек Марсеј (МагзеШе) као прво, али га је сада Ђенова (бепоуа) претекла. У прошлој годинп повећао се обрт у Марсеју само са 2615000 + на 2883 000 6, докле је у Ђенови порастао од !028300 на 2961 200 1.

Рег ргак!. Мазећ. Сопзтг. ~ 46. 1896.