Српски технички лист

СТРАНА 164. | изснхукк ип прАакКСЕ

паузе од 9 минути, дошао је други пљусак, који је трајао такође 6 минути, са јачином од 167 4.

За време од !886. до 1892. године, укупно трајање пљускова јачих од 55 8, износило је 600 минути. Од тих пљускова, падало је у исто доба на две станице за време од 61! мин., а на све три станице само за време од 28 минути, за свих седам година. Јачина кише је била готово увек различита на свакој станици. Међу тим средња годишња висина кише приближно је једнака на све три станице.

2. Меродавна јачина кише за одређивање димензија, попречног пресека канала.

На први поглед изгледа да би, при израчунавању попречног профила за варошке канале, требало рачунати са највећом прибележеном кишом, дакле за Берлин 925 8, за Базел 383 31, а за Бреславу 100 41.

Узимање тако велике количине кише, изазвало би то, да би се добили врло велики пресеци за све канале, а тиме би с једне стране каналисање вароши било толико скупо, да би многе вароши морале одустати од сваког каналисања; а с друге стране, код таквих би канала протекло више година, докле се десе толике кише да ислуне попречан-пресек канала.

Узимањем пак мање количине кише за основу рачунања, добиће се мањи и јефтинији канали, али се тиме у исто доба мора, рачунати, да при изванредно јаким пљусковима, може наступити и поплава у извесним крајевима вароши.

'С тога је потребно испитати какве ће трошкове и незгоде, изазвати такве поплаве, па то упоредити са трошковима и незгодама које се

јављају, кад се канали рачунају за изванредно јаке пљускове.

Такво упоређење мора се чинити за сваки специјалан случај, јер су у главноме месне прилике меродавне за решење. тога питања. Али при свем том, има извесних ошитих услова, који могу решавање олакшати.

Тако н.пр., ако цела варош, или извесан њен део, лежи на каквом узаном а дугачком острову, може се унапред узети да јаки пљускови не могу бити од велике штете, јер киша има сразмерно мали пут да учини, па да се у реку слије.

Исто тако су у томе погледу добро ситуирани и они делови варошки, у којима су улице са јачим падовима; ако се само кроз те улице не слива вода и са даљних крајева. Ако ли се пак, кроз улице са јаким падом, слива и киша

БРОЈ 11 и 12

из удаљенијих крајева, онда се за основ рачу-.

нања пресека канала, мора узети јача, киша.

У крајевима варошким, где нема станова у сутерену, учиниће киша, коју канали не могу да савладају, обично само у толико штете, што ће вода за кратко време поплавити неколико сасвим ниских улица или авлија; а такви поједини случајеви могу да наступе и иначе, кад се рецимо решетка моментално запуши, те с тога, због таквих случајева, не би било оправдано излагати целу општину знатно већим трошковима, узимајући јачу количину кише као меродавну. Обрнуто опет, ако полицијски пропиви допуштају, да се и у таквим крајевима станује у сутерену, онда се обично у сутерену, и то испод површине уличне, налазе легени или решетке које стоје у вези са каналом, тако, да, у случају кад канал не може да савлада сву кишницу, може

У један део воде из канала да кроз легене или ре-

шетке уђе у сутерен и тиме могу не само дасе овлаже зидове већ и да се заразе. За такве случајеве оправдано је рачунати са јачом кишом.

На послетку да напоменемо још један случај, који. се најчешће јавља.

Насељена површина једне вароши, ретко је кад тако положена. да, образује засебан слив, већ понајчешће бива. да се, кроз насељени део, слива и кишница. ва ненасељене површине, изван вароши. За такве случаје, при пројектовању каналске мреже, мора се узети у обзир, да ће се и ти ненасељени крајеви временом населити и каналисати, те према томе да се и у постојећем делу вароши, морају извесни канали толико велики саградити, како би доцније могли примити и воду из канала оних делова који ће се доцније населити. Ако се при томе узме, као основа за рачунање пресека канала, врло јак пљусак, онда ће се тиме, без непосредне користи, добити велики канали са великим трошковима, што, поглавито код сиромашнијих и мањих оп-

штина, може да учини те да се каналисању ни--

како-и не приступа. У таквом случају треба, ценити, да ли неће бити корисније за прво време рачунати са слабијом кишом, па доцније, кад се и у колико се потреба покаже, чинити измене или допуне. 'Те измене или допуне треба одма у генералном пројекту предвидети.

Из свега до сада напоменутог излази, да меродавна количина кише за израчунавање попречног пресека канала, зависи не само од јачине пљускова у дотичној вароши, већ и. од многих других месних околности.

Та количина не треба да буде толико велика, да се услед тога несразмерно поскупи

е