Српски технички лист

Број 1 и 2

САВЕТОВАЊА И ЗАКЉУЧЦИ МЕЂУНАРОДНСЋА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ КОНРРЕСА У лондону

ОТРАНА 11

вати инглески колосек у циљу повећавања бр- | зине вожења, да је ово повећавање на против искључиво задатак машинских инжењера, који имају решити проблем: да повећају способност делања локомотиве, али тако, да се не повећају и неповољна дејства тога делања на колосек. Предлози А5!-ови наишли су на већа противљења ; већина је секционих чланова била мњења, да није могуће сасвим мимо онога што данас постоји, утврдити један једини идеалан тип, који се ипак не може непосредно применити. Привнала се потреба коју је Аз! нагласио, да застор треба да је пробојан и да лежи на здравој подлози, али се нашло да је довољно да застор буде дебео 20 ст испод прага. Дименсије прага редуковане су на 2,50тп дужине и 24 ст ширине; предлог Аз!г-ов да се усвоји јединство у Форми прага, није усвојен. Противу већих дименсија које је предлагао Аз;, нарочито су Французи истицали, да по досадањем искуству без бриге могу возити баш и врло тешки возови, са брзином од 120 Кп на час, кад је висина застора 20 ст а дужина прагова 2,50 до 26;5тш и ширине њихове 22 до 25 ст да се дакле Аз!-ови наводи не могу поставити као неопходна погодба за добар брзовозни колосек; у осталом Аз; је наишао у неколико на противуречности од стране руских и аустријских инжењера; тако је између осталих и Ноћепеддет указао на то, да се скоро све континенталне железничке управе служе дрвеним праговима, који су дугачки само по 2,40 до 2,50 11. Односно питања о шинама, секција је нагласила општу наклоност да се тежина шине повиси до 40 Ке по метру на пругима, на којима се вози брзином преко 80 Кп; неки су од чланова били мњења, да је 35 К2с: по метру довољно ако брзина на час није већа од 90 Ккп и ако оптерећење осовине не прелази преко 141; још је предложено, да се изреком примети, да се под погодбама које су на послетку наведене, могу без опасности да употребе и шине од 30 Ке по метру, али да тако лаке шине нису пробитачне у погледу трошкова око одржавања пруге. Аз!-ови размаци прагова нису примљени; већина се одлучила за ресолуцију у сасвим општим цртама. састављену, о важности смањивања размака прагова у циљу повећавања моћи ношења и отпора колосека. 2Аз[-ово тврђење односно утврђења шина секција је одобрила, и на послетку се у смислу Аз!-ових извођења изјаснила, да још нема сучељавања које би одговарало свима захтевима, али да се повећавањем крутоће колосека и поправком утврђења шина у исто време сузбија и разоравајуће дејство, које се на сучељавању манифестује.

У пуној седници дошло је још један пут до кратке, живе дебате, изазвате опет питањем о тежини шина. Втипее! (белгијске државне железнице) изјаснио се противу тога, да се тежина, шине ограничи на 40 Ке, као што је то случај у закључцима секције; њему су више или мање одсудно 'одобравали руски и Француски инжењери, тако да се Конгрес нашао побуђен, да у своме дефинитивном закључку говори о тежњи, да се тежина шина повећа, до 40 Ке »и више“. У осталом су предлози усвојени једнодушно, без даљих модификовања. Питање о горњем строју, тим предлозима није битно унапређено; из њих једва да ресултује разбистравање супротних навора, докле на против изврсни Аз!-ов извештај свакако да ће проучавање питања навратити на нове и успешне путе и изван граница Аусгрије и Немачке; то се може очекивати већ и по живој дебати, коју су његова извођења изазвала и која сасвим природно мора одвести томе, да се разлагања. на којима Аз! своје предлоге за колосек будућности оснива, у свима правцима свестрано теоријски и практички испитују.

П. Питање. Средства за спречавање умањаваља брзине брзих возова и потрева при вожењу преко нарочитих места на колосеку, као што су оштри луци, косе равни, окретнице кад се на врх њихов наилази, прелази путова у нивоу, укрштања, окретнице и т. д.

Инжењер „Зађоштећ коме је поверено да поднесе извештај, долази — као што је већ у почетку својега реферата нагласио — на основи саопштења разних железничких управа, до пажње вредних закључака, да смањивање брзине на нарочитим местима колосека — практично говорећи — никад не потиче отуда, што је мања отпорна способност тих места, или што сигнали нису довољни, и да методе, којима се прибегава да би се смањивање брзине избегло, нити

_ су врло нове ни врло интересне; обзири ко-

мерцијелне и опште природе играју куд и камо важнију улогу, него ли они техничкога карактера. —

Известиоцу није ни један случај познат, да је на ванредно оштрим кривинама или на веома стрмим рампама по којима иду брзи возови, горњи строј појачаван ради тога, да би се одржала пуна брзина вожења. Истина да се на неким инглиским железницама у кривинама врло малих полупречника употребљавају принуднице (ругапезећепе, сопфте-гаш), а СОтеаф Еазђегп-железница везује оба колосека попречним праго-

о%