Српски технички лист

из

СТРАНА 12

вима, али ове су методе остале сасвим усамљене и за то се могу за општност сасвим неузимати у рачун. У односу на окретнице, укрштања, и прелазе у нивоу Чађоштећ указује на то, да у погледу мирне вожње, вожње без дрмусања, инглеске железнице неоспорно заузимају прво место. Овај одлични положај имају онв да захвале с једне стране самој конструк“ цији курентнога колосека, а 0 друге стране распореду и Фабриковању апарата и томе што су исти нарочито удешавани за тај циљ. Несиметрична, тешка двоглава шина, знатно олакшава, својим обликом и својим великим отпором грађење језичака, срца, укрштања; јака столичица ујем-

чава појединим деловима добро узајамно утвр-

ђење, а прагови великих дименсија образују врло мирну подлогу. Ка овоме долази још и то, што је облик апарата савршен; та савршеност је последица сасвим специјалне организације код инглеских железничких управа, свака ве- дика железничка мрежа има нарочит конотрукциони биро и своје нарочите радионице за проу чавање, грађење и монтирање тих постројења. Али Чађоште! наводи још једну околност: инглески су се инжењери „више но ма који други ослободили тираније непроменљивих типова“.

Имамо ли ми на копну интереса, да пођемо за овим примером Тако пита известилан и на то питање даје негативан одговор. У опште узевши у нашим станицама нема простору, тако да принципије конструисања једном постављене, могу миого лакше да 0е у опште примену, с тога нама и није потребно, да облик наших скретница и укрштања мењамо до у бесконачност. Па и већина континенталних управа сматра као напредак да број типова све више и више смањује у место да га повећава. "а, околност што у Инглеској има нарочита, грана олужбе, која је дала прилике за усавршење конструкција о којима је реч, не може се узети као доказ, да те околности баш неопходно мора бити, па да се те конструкције усаврше. Не сме се превидети, да омањивање броја типова даје могућности, да се сваки поједини тип може знатно да усавршава, и без перманентне помоћи специјалнога особља.

У осталом Чађоитећ констатује да се све управе потпуно слажу у назору, да се по конструкцијама које оне употребљавају, може да вози не смањујући највећу допуштену брзину. Једино би се могао учинити изузетак односно скретница, према томе да ли брзи возови преко њих иду уз врх или низ врх; у првом се апа(Мегмеве тевзаррагаје) те

случају увек узимају У помоћ нарочити за запирање

рати

оскудице У

нНАУуВЕ И ПРАЋО Е

Број Ти 2 да се одржи пуна брзина, а тих апарата има у великом броју и у веома цељисходним типовима, Код обртница и прелаза у нивоу известилац налази мало чега, што би га могло покренути на опширније разлагање; у толико се опширније бави о провозним станицама. СОтанице на пругама са двогубим колосеком брзи возови пролазе не смањујући своју брзину, при чему само мора да се испуни захтев, да се све скретнице преко којих брзи возови иду, прелаве низ врх. Веома је важно питање пролажење кроз станице на пругама са једним колосеком: Чађоште! спомиње више примера, који доказују, да би брзи воз на таквим пругама у већини случајева био у опште немогућ, кад се не би код вожње кроз станице сваки губитак времена колико је год могуће избегавао; тако брзи воз из Тошопве-а за Париз пролази на прузи једнога колосека, дугачкој 328 Кта 95 станица, а брзи воз из Париза за, Гадиеше на прузи 04 само 199 ит 17 станица, не заустављајући се нигде. Код овога питања, у колико се оно на првом мести сасвим у опште посматра, имамо да разликујемо два нарочита, случаја, према томе да ли се у дотичној станици воз укршта или не. Ако се укрштају возови, онда се по одредбама већине управа, оба воза безусловно морају да задрже; на неким швајцарским железницама, па тако и на бо ћага - железници, брви возови могу кроз укрону станицу да прођу са јако смањеном брзином, ако се противни воз већ налази у станици; на Француској северној железници морају се укрштавајући возови безусловно да задрже у укрсној станици, докле брзи возови могу да претекну возове који лагано возе, не задржавајући се и не смањујући брзину.

Ако нема ни укрштања нити претицања и ако треба избећи свако редуковање брзине, онда. је прва неопходна погодба, одржати и у станици у важности принцип железнице са једним колосеком, т. ј. оставити један пролавни колосек, који употребљавају возови оба правца и један мимолазни колосек за укрштања и т. А. Друга важна и сасвим општа погодба је, да се затворе све окретнице по којима се уз врх вози. У осталом има код железничких управа још врло различних одредаба у погледу на руковање са, скретницама, њихову везу са сигналима и т,Д.

Што се специјално тиче односа у стани“ цама другога и првог реда, то су мере које дају могућност, да се кроз њих пролази пуном брзином, тако разноврене, ла би био апсолутно узалудан посао, кад би се хтело покушати, да

пије ада ==