Српски технички лист

Број ] из

се поставе општа правила. Свака станица има, своју рођену Физиогномију, за проучавање њене послуге потребно је велико искуство, дубоко познавање прописа и саобраћајних уредаба, здраво оцењивање локалних прилика. Инжењер који не влада свима овим особинама, неће свој

задатак сретно решити, докле опет онај који |

влада тим особинама, он у опште има да постави само општа начела.

На послетку Зађоите! говори још о одвајању — кракању — индустријских железница, не помињући при томе никакве нарочите 060бености, које би шире кругове интересовале. Закључна резоновања, која су Конгресу изнесена на претрес и усвајање, сачињавају само један веома збијен резиме извештаја, те с тога и није потребно овде их репродуковати, шта више то би било само понављање онога што је довде речено, дакле је савршено излишно. Та су се резоновања једнодушно допала како приликом саветовања у секцији, таком у пуној седници Конгреса, те их је Конгрес и једногласно усвојио после незнатнога модификовања.

У тесној вези са расправљаним питањем, стојало је

Ш. Питање, односно најбољих конотрукционих погодаба за одвајања код брзовозних колосека у циљу да се избегну успоравања брзине.

Као известилац фунгирао је шеф грађења и одржавања италијанске мреже средиземнога мора, инжењер А. Хапоџа. Њему је стајао на расположењу прилично обилат материјал, који је он у свој подробности изложио. Главни су ставови овога интересног извештаја ово: вожња преко крака скретања (Ађхмејшипе) који се налави у правој, бива скоро искључиво неумањеном брзином, у колико се преко скретница не вози уз врх; ако се пак уз врх вози, онда се обично брзина редукује. Она се скоро увек редукује, кад се вози по луку скретања.

Да би траса колико је могуће коректно испала, препоручује се узети што је могуће оштрији угао укрштања; код скретница се о овим иде до 4'3%, шта више код неких северно-америчких железница спушта се до 3719, а код пресецања пруге до 7'7'30'". Са овим се углима добија код уобичајенога размака колосека, ва повијени крак колосека који се одваја из праве, полупречник од неких 450 т; овај полупречник да богме да подлежи осетном омањивању, кад се скретнички и укрсни делови не граде криви него прави, с тога је у таквом случају добро, да се на окретањима размак коло-

САВЕТОВАЊА И ЗАКЉУЧЦИ МЕЂУНАРОДНОГА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ КОНГРЕСА У ЛОНДОНУ

ОТРАНА 18

сека повећа, те да на тај начин дотични луци испадну блажи. Укрштања конструисана из обичних шина, владају се у погледу мирноће вожње тако исто добро, ако не и боље, него челична, укрштања која се граде из једнога комада, бар

"то следи из искуства које су стекле инглеске

железнице, где се укрштања скоро искључиво граде од обичних шина. Да би св потпуно или делимично укидање надвишавања у луку одвајајућег се колосека, колико је могуће изједначило, прибегли су негде, н.пр. на данским државним железницама појачавању утврђења спољње шине, и то тиме, што је јаче прикивају и што узимају нарочите подупираче за спољњу шину, докле опет друге железнице, нарочито инглеске, мећу дуж унутарње шине, колико год лук траје, шину принудницу (вођицу, Бенвоћепе, сотге-га . Ове тешкоће отпадају ако се пресецање пруге (прелав у нивоу) изводи у правој линији или ако се сасвим избегне, односно замени, провођењем пута испод или изнад пруге. Па послетку се као веома важно за сигурну вожњу пуном брзином, на таквим тачкама пруге, истиче веома брижљива, израда скретања, добар засторни материјал и тачно подбијање прагова. Извештај и извођења овога известиоца нашли су неподељено одобравање како у секцији, такону пуној седници. По предлогу руског инжењера. Гордијенка. питање о конструкцији окретничнога постројења стављено је на дневни ред шесте сесије Конгреса.

ТУ. Питање. Грађење и проба металних мостова.

Ова важна тема за коју је одређен био да извештај поднесе инжењер и научар Мах 5. Кеђет, секциони шеф у аустријском министарству железница, дели се на два питања; прво бе питање тицало количине метала, која се употребљавала или се употребљава с погледом на прописе који о грађењу железничких мостова постоје у различним земљама, дакле се тицало сопствене тежине гвоздених мостова; друго се питање бавило о природи и вредности прописа за прве и периодичне пробе металних мостова, код разних железничких управа.

еђет-ов је извештај изврсна студија — он је — као што сасвим умесно у току дискусије рече један члан Конгреса — један од најзна-

чајнијих радова, који су Конгресу поднесени. При претежно техничком значају питања о коме је овде реч, као и с погледом на околност, да се то питање тиче сасвим особене стручне области, која је више-мање засебна, и само се у понекој тачци додирује са жедезничким _експлоатовањем у правом смислу,

1 лира па вевавдње- ~