Српски технички лист

ОТРАНА 16 НОВ НА У Ба И ИЕ Права Ал ОНЕ

казали су, да је потрошња угља у гасном генератору на коњску снагу и на сат испод („6 килограма.

Додајмо овој корисној одлици мало потрошње, да потпуно постројење гасних мотора са гасвим генератором и помоћним справама знатно мање кошта него постројење парних мотора и котлова од исте снаге.

Гасови за гасне моторе. Разни гасови којима може да се храни гаспи мотор, осим гаса, за осветљавање, јесу: слаби гас, водени гас п мешовити гас.) За сваки од њих, генератор има особити строј. Ови се гасови производе у принципу на овај начин: –

|. Слаби гас. У нетопљиву ћелију упушта бе толико ваздуха колико је потребно да се из овога и зажареног угљена поглавито гради

БРОЈ 1 и 2

с + 0 = с0.

9. Водени гас. Кроз нарочито начињену пећ, у којој има зажареног кокса или угља, проводи се водена пара, која се рашчлањава и гради водоник и угљен-моноксид:

ноб раб об Но

3. Мешовити гас. Омеша ваздуха са воденом паром пусти се да дејствује на зажарени угаљ. У овом случају реакције су прилично замршене. Према, сразмерама трију присутних тела: водене паре, ваздуха и угља, добиће се гас који има промењиве количине угљен-моноксида, водоника, и угљен-диоксида.

Овде су изложени неки подаци о гасовима, који се употребљавају у индустрији у гасним

угљен-моноксид : | моторима. – = о | 55 5 | ва | 88 Виа |" Ново етан обе | ас. ју 88 = 5- = 55 5 зе Тав за осветљаТЕ = | он = = = 5, – = 5 | Е 5 5, 5 Е 5, вање, састав по 53 зЕ 55 з2 со 270 (4 О | #90 305 150 со, 102 150 120 35 == Оредњи састав по тежини М 620 63 596 623 100 Н 8 1 15,5 152 100 угљоводоници пи — 5,8 95 [190 С,Н, 130 С,Н, 30 других угљоводоника Топлотна снага у великим калоријама по кило- | прима табака та Ен · | 995 | 4836 | 1290 | 1470 11192 у | | | Тежина теоријски потребног ваздуха за сагоре- | | вање | вилу кава ст ве надај 068 4,446 | 1,855 | 1,608 1 1,680

Што се тиче „експлозивних особина, ових | осветљавање, помешан са повољном тежином

разних гасова, о томе се добија нека врста слике прорачунавањем по Формулама из термодинамике највећег притиска (напона) који се може добити по сагоревању тих гасова при сталној запремини узевши почетни притисак на пример атмосферски притисак.

У оваквим приликама ! килограм гаса за

2) Гас из „високих пећи“ мало је друкчији од слабота гаса и може се такође употребити у гасним моторима,

вавдуха даће највећи притисак од 7,5 атмосфера, међу тим мешовити гас даје 6,3 атмосфера. Притисак који се добива са воденим гасом стоји између ових двеју вредности. Дакле и поред прилично равличних топлотних снага, разни гавови о којима је реч имају доста сличне „балистачне особине“, а из тога се увиђа, да се исти мотор може хранити једном или другом експлозивном смешом, само ако се доводни