Српски технички лист
ГЛАСНИЦИ
Бр0Ј 1 пи 3
СТРАНА 22
5. 36.
За полагање стручног исишта из архитектског 0дсена, дужан је кандидат уз пријаву, према 5 18. поднети ове радове:
[., један пројекат за приватну или јавну грађевину у ренесансу;
2. један пројекат за грађевину у византијском стилу;
3, пет цртања из класичних стилова; четири цртежа из орнаментике и декорација;
5. један цртеж из перспективе.
4)
5. 37. Сви радови, који се подносе према 55 31, 32, 34 и 36, треба да су оверени од дотичних наставника с напоменом да су вршени под надзором наставника,
ТЕХНИЧКИ ГЛАСНИК
Зупчасте планинске железнице. — Према саопштењу „БЗећуаег-Ваћлеп“, има на целој земљи 800 Кла железнице са зупчастим шинама. Та дужина подељена је на 70 разних пруга, од којих су |7 у Швајцарској, [4 у Немачкој, 12 у Аустро-Угарској, 4 у Француској, а остале по другим државама. На свима тим пругама раде 300 локомотива.
Н. И. Ст.
чКелезничке шине од челика од никла. — Као што јавља „Лешавсћл Ре Атећнеј иг ипа Тпеетепгугевеп“, грађени су у Француској први опити, са челиком од никла за железничке шине. Чврстина тога челика је толика да се он ломи тек при терету од 55 до 56 по У погледу издржљивости горње површине шине па.
услед котрљања точкова по њој, показао је челик од никла десет пута већу издржљивост од обичнога челика од гвожђа. Очекује се да ће тај материјал поглавито наћи примену за електричне железнице.
Н. И. ст.
Како да се лепу од малтера да постојана боја пешчара. — Исти лист јавља, да према податцима од Г. Клет-а, може се лепу од малтера дати постојана боја пешчара, ако се он превуче (премаже) слабим раствором зеленог камена (витриола гвожђа). Тим премазивањем ступа креч из малтера у везу са витриолом и услед тога површина лепо очврсне и добије нежну мрко црвенкасту боју. Така је боја издржљива и на непогоди постојана.
Н. И. Ст.
Грађевине од бетона. — У удружењу Архитекта, и Инжењера у Хамбургу, држао је инжењер Мадеп предавање о извршеним грађевинама од бетона. Извод из тога предавања доносимо по „Пешвеће Ваџленипег“-у Љ 7, од ове године: .
Мадепз налази, да примена бетона, није ни близу онолика, колико би требало да је, према ванредно добрим особинама тога грађевинског материјала.
Кад се бетон као што треба употреби, онда се са њиме могу учинити знатне уштеде, поглавито у великим варошима,
На питање: кад се може сматрати да је бетон као што треба употребљен, одговара Мадепвз овако:
Бетон не мирује; он се шири и скупља се; величина тога ширења и скупљања зависи од јачине влаге и висине температуре. У влази и на топлоти бетон се шири; у суву и на ладноћи бетон се скупља. Велику разлику у температури, не може бетон поднети без штетних последица. Поглавито не може да поднесе напрасну промену температуре, као што је случај при олуји и непогоди у опште. Као последица тих промена, јављају се у почетку једва приметне пукотине, као што се то може видети на Фасадама, које су облепљене цементом. Поновним наступањем поменутих промена, пукотине постају веће и бетон почне да се круни.
Према тој особини бетона, види се дакле, у којим св границама може бетон корисно употребити.
Онамо, где је конструкција изложена утецају различите температуре, као што су: зграде које засебно стоје, оградни зидови, обални зидови на води где се ниво воде јако мења, каде за купатила, димњаци и т,д., не треба бетон употребљавати.
Онамо пак, где је конструкција покривена земљом, као што су: подруми, канали, мостови, резервоари за воду и т. д. за такве грађевине је бетон изврсан материјал, јер се њиме може дотичној грађевини дати какав хоћемо облик, а да се при томе не троши више материјала но што то стабилност грађевине захтева.
Да ли ће бетон у потпуној мери задовољити захтеве који се од њега траже, зависи у првом реду од доброте самога бетона, односно од доброте материјала, који се употреби за справљање бетона.
Под добрим бетоном, разуме Мадетг, онај бетон, за који инжењер може јамчити да је доиста добар. А добар бетон може се добити само онда, ако се гради од портландског цемента са шљунком или са туцаником од тврдог камена. Парчад од цигала, па ма оне биле и препечене, нису за справљање бетона, јер се та парчад на други начин шире и скупљају, но шљунак и туцаник; а осим тога и чврстина је цигле далеко мања, но што је чврстина шљунка и туцаника од тврдог камена.
да сваку важнију грађевину и где год се тражи од бетона велика издржљивост, треба материјал, који ће се употребити за справљање бетона, подврћи проби и испитати га, па према томе одредити колико истезање може поднети бетон од тога материјала.
Кад је, путем пробања материјала, одређена величина истезања, онда треба одредити размер за смесу поједине врсте материјала. Тај размер може бити различит; он ће зависити од врсте грађевина ; јер за један мост мораће се употребити бољи бетон, но за темељ какве зграде, која ће имати да издржи једва шеснаести део онога притиска, који има мост да издржи, Али у опште, смеса. треба да је посна (мршава); јер у колико је смеса поснија, у толико ће и промена бетона бити
· мања (слабија), пошто су шупљине веће.
Мајетв препоручује мешавину !: 12 до 1:16.
Мешавина од једног дела цемента са 2,: дела песка и 5 делова парчади од цигала није никако за препо руку, јер таква мешавина троши много цемента, а бетон са таком смесом, јако се шири и скупља, па ће с тога брже и испуцати.