Српски технички лист

Број 1 и 2 КдА ОФ

Доброта бетона зависи још, и то поглавито, од начина како се бетон справља. Начин справљања бетона сматрају извесни предузимачи као своју тајну.

У ствари цела тајна се састоји у овоме: добро познавање особине материјала. који ће се употребити; велика опрезност у погледу састава воде; потпун ред за време справљања; уклањање. сваке нечистоће из материјала; савесност радника при мешању и збијању.')

После тих општих напомена, прелази Маепз на примену.

1. Плоче од бетона. Најпростија примена бетона је за плоче, којима се покрива какав пропуст, канал и Тт. д.

Израчунавање дебљине плоче може се вршити по обрасцу: ,

да т „Бо(В + Е) 4 100000: где је:

д, дебљина плоче у ст;

ВБ, оптерећење, које плоча има да издржи, у тонама на ш:;

Е, сопствена тежина плоче у тонама на га:;

!, распон између осланаца, у т.

При томе је претпостављено допуштено напрезање од 5 атмосфера.

Ако плоча има да послужи као темељ за зидове или као патос у подруму и иначе, онда ће једначина за максималан моменат бити:

1: М тах == (В—Е) -= 8 и према томе, једначина за израчунавање дебљине плоче 2 биће:

2 ПР 0.000. 6 8

9%

Исти обрасци могу да послуже и за одређивање јачине свода у темену, ако се од бетона граде, јер чим се бетон стврдне, онда нестаје и потискивања.

Кад се плоче од бетона граде као темељ, који ће лежати испод нивоа подземне воде, и који има да спречи пролазак воде, рецимо у какав подрум или други какав простор, онда, ако се на тој плочи оснивају горњи зидови. она има да издржи не само притисак тих зидова, и да га на подземље пренесе, већ још и притисак воде одоздо, а често и удар воде кад се ниво њен нагло шење, као што то може бити случај при рђаво извршеној дренажи.

Употребом плоче од бетона, у таквим случајевима,

2 | не треба претпостављати, да је задатак плоче да спречи пролав воде кроз чатос, јер се таквом плочом то не може постићи, већ је њен задатак једино у примању и преношењу терета. А за спречавање пролаза воде, служи само горњи леп, од чистог цемента. Ако је плоча изложена високом притиску воде, већем од 5 т, онда да

') У нас се код већине грађевина, где се бетон употребљава, може приметити, како се на горе изложена правила мала пажња обраћа. Раденици раде већином без реда, на дохват; слама, трава, иверје, кости и други предмети, не избацује се из материјала, већ се све то меша и у бетону оставља. То долази отуда, што се мисли да је сваки зидар спреман да справљање бетона, па се и цео над“ зор над тим радом поверава обичном зидару. Само под строгим надзором инжењера, требало би бетон справљати, докле се не добију савесни и послу вични надзорници и радници.

ћ

ници ОТРАНА 28

би се спречио пролав воде, треба и први слој на дну, начинити у виду лепа од чистог цемента.

2. Мостова од бетона. Услед тога што су мостови сразмерно узани, они су изложени непогоди и промени температуре, више но друге грађевине, које су озго земљом покривене. С тога је при грађењу мостова потребна и већа обазривост.

За мање мостове, даје се облик своду у главноме онакав исти, какав се даје за свод од цигала или тесаника. Дебљина свода одређује се путем статичког испитивања и,то најбоље графичком методом.

Цри томе треба испитивање вршити за ова 4 стања моста:

а, мост док се зида, без насипа озго и без оптерећења; 6, мост готов, па се озго врши насипање;

в, мост насут озго, али једна половина под теретом, друга без терета; '

г, мост насут озго и преко њега потпуно оптерећење. За сва та 4 стања, треба конструисати потпорњачу тако да она на сваком месту остане у средњој трећини свода, како би се избегло истезање.

Извршење свода од бетона иде брже но зидање и употреба материјала је мања но код свода од цигала или камена. Осим тога свод од бетона је корисан нарочито и онамо где стоји на расположењу мала висина за конструкцију, као и где се река косо прелази.

За сводове са великим распоном, треба предвидети зглавкове, јер су промене од топлоте и ладноће велике.

Како је, при употреби зглавака, одређено, где потпорњача мора да прође кроз зглавак, то се, за свако од поменута 4 стања, мора конструјисати потпорњача тако, да све оне пролазе кроз исту тачку зглавка. Услед тога ће дебљина свода на разним местима свода бити неједнака и више таласаста.

3. Резервоари за воду. Грађевине за скупљање и чување воде, обично су најмање 0,9 т покривене земљом.

Са економског гледишта, нијпробитачнија је висина воде око 3 ш, али за мање резервоаре, до 250 ла“ запремине и где се не мора на простору штедети, узима се висина воде и од 2 т.

При одређивању димензија за зидове, треба разликовати три случаја и то:

а, кад је резервоар пун воде и озго земљом потпуно оптерећен;

б, кад је резервоар празан, а озго земљом потпуно оптерећен;

в, кад је резервоар делимице оптерећен земљом, а

делимице не. Н. И. Ст,

Шренос снаге од Нијагаре у ВиЧао. — Читаоци „Српскога Техничког Листа“ извештени су у кратко о пројектованим и донекле извршеним хидро-

„електричким радовима на Нијагарином водопаду.')

У другој свесци „есто есћт веће Леншзећг “-а од ове године налазимо кратак опис напретка и садањег стања овог највећег и најинтереснијег предузећа ове врсте, који овде саопштавамо.

1) „Сри, Техн. Лист“ 1896. Св, 1—а2.