Српски технички лист

број 102

ПОДА НО СИ ни И Х

СТРАНА 25

убрзаном раду 56 метака, то му је досуђена награда од 220 000 дин. (44 000. долара).

Изгледи су да ће топ овакве или подобне конструкције моћи да истисне скупоцене куле од челика, по Бријалмоновој системи и осталим налик на његову. Топ са лафетом по Согол-овој конструкцији излаже при паљби врло мало површине непријатељској ватри а и то чини за врло кратко време од неколико секунада. |

У Америци, где се једна идеја брзо распростире и брзо обрађује и усавршава, решиће брзо и ово тешко питање за оружање Фортификација топовима великог калибра. Ми ћемо тај развитак пратити; јер находимо да је за нас од највеће важпости за садашњост

и будућност. у Св. 3.

8"-топ лађе „Випепоз- А угез“-а. — Највећи топови ове лађе су 2 топа од 8" калибра = 208 шат. Исти су са брзом ватром испалити један на предњем а други на стражњем делу лађе.

Дужина цеви износи 45 калибара. Дакле 45203 9,185 та. Са сваке стране дозвољено је кретање од 459, у вис 15 а испод хоризонтале 50. Има остраг аутоматски механизам за пуњење и електричку направу за кретање (помицање). Конструкција топова је помоћу жица (џефер) и без беочуга (карика) исто тако као што се граде и мали брзопуни топови.

СОтражњи је затварач на завојницу (Тће 8" ЉБгеесћ ветећ/) по познатом принципу. Оптуратор је по систему Пре Вапге-а са малом изменом завојница; има 3 покрета: покрет за отварање и затварање, трзање натраг (лубћЧгех/) окретање и завртање затварача (Тће ра4). Аутоматским апаратом сва ова три покрета сведена су на један, није потребна никаква операција руком, но је довољан само један покрет механизма да се све изврши. Аутоматски механизам снабдевен је хидрауличким контролним 'стројем, са којим се може, ако је потребно, отварање и затварање да врши разном брзином.

За избацивање једног метка потребно је 10 до 12 секунада, кад се ралови врше под обичним условима и

брзином. Пројектилу држе 2 човека и гурну је у топ, |

за ово у ждрелу има увек врло много места. Количина барута изноби 48 +. · са централном перкусијом (картуша). За дизање ових фФишека из магацина има нарочита справа,

Св, 3.

Репсео|-ова друмска сапокретна (локомоторска) кола. Машинска Фабрика Реџдео-а у Дубу у Францеској, почела је у !888. год. грађење самокретних кола за обичне друмове. Као мотор употребљен је био ЗегроЛе-ов мотор, и само су кола била Рецеео|-ове конструкције. Оваква једна кола са припадајућим мотором била су изложена у Паризу 1889. године. Доцније је Репсеоћ овај систем мотора напустио и место њега употребио Пептјег-ов мотор.

У години !89]. конструисана су једна моторска кола где је као моторска течност употребљен био бензолин. Возна проба извршена је од Валентињи-а до Бреста, даљина, 21,60 Кпа, време прелаза 139 часова; пређено је дакле на час 15 Кт. Тежина опитних кола била је 500 Ке где је урачунато и 45 Ке пртљага и 27 Ке бензолина. 2

= 923 Ке и находи се у 2 Фишека |

Поменута количина бензолина била је довољна за један дан хода и 260 Кт даљине. Потрошња бензолина износила је 4'/, паре на чав.

Моторска снага ових кола била је две коњске снаге (по 75 килограмских метара). Са овом енагом а на поменутом путу могла су кола лако да возе 4 путника и једнога вођу (машинисту).

При једној возној утакмици у јулу 1894. године извршеној између Париза и Руана, Реџсео[-ов мотор

' поделио је прву награду са Фирмом Рапсћага еј Кеуав-

вог. Брзина кола на овој сразмерно краткој прузи (около 130 Кт) износила је нешто више од 20 Ја на час. Охрабрен овим успехом Реџееој је у неколико усавршио своју направу и учествовао у познатој утакмици 1895. год. између Париза и Бордоа и натраг. Дужина пута износила је !210 Кт и пређен је за 59 часова и 48 минута. При овој утакмици добио је Рецееој прву награду, јер су му кола прешла са најбољим условима

нешто више од 20 Ккт на час, Св. 3.

Конуски лафет за Северо - Амерички топ од 208 лит. калибра. — Овај је латет врло прост и лак. Дозвољава дизање топа над хоризонтом (елевација) за 189, спуштање (депресија) за 7%; окретање около вертикалне осовине (ротација) може да изнесе 320%, За ублажавање удара при трзању топа служе две нарочите кочнице са уљем (глицериномј, топ се при томе креће у назад по једној стрмој равни од 4% нагиба, а да би удар јоште више био амортисан креће се постоље топовске цеви по једном систему Фрикционих котурова.

Главне особине овога латета састоји се у томе, што тежина целога горњег окретног и покретног дела. почива на венцу од 20 конуских Фрикционих котурова (гтрикционих конуса). Услед овога, окретање топа иде и брзо и лако без великих препона. Поред тога и сам топ, као што смо напоменули, положен је на стрму ра ван и лежи на два реда по осам, дакле, на шеснаест Фрикционих цилиндричких котурова.

При оваквој направи окретање около вертикалне осовине иде врло лако и без многог трења, исто тако и трзање топа (гесш)као и његово врађање у првашњи положај, пошто су сва трења сведена на Фрикциона, дакле на далеко мања но при простом клизању. Трзање топа може да изнесе највише !,о1п; тежина топа је 16 тона а лафета 25 тона,

За маневру при покрету топа изнад и испод хоризонталне линије (елевације и депресије) служи обични познати механизам са завојницама, исто тако се врши и пуњење и маневрисање са пројектилом (гранатом). Сви се покрети на топу врше руком.

Колико времена треба за избацивање једнога, метка са потребним маневрисањем механизма немамо података, али нам се чини, да је исто тако, као и код осталих топова сличног калибра.

Конструкција се даје употребити и за Фортификације и за оружање убојних лађа, Св. 3.

ЏШарни Фијакер и омнибус. — Францески инжењер Бе Вјап! продужио је у год. 1892. до 1894. опите ЗегроПе[-а да усаврши и омогући употребу парног кретања за Фијакере и омнибусе по обичном путу.