Српски технички лист

3 паре.

'ОТРАВА 26

РаАбнНИљИ број 1 и 2

Добивени ресултати изгледа да су врло добри. "Оваква парна кола ишла су од Париза до Руана за време од 12 часова 50 минута, дужина пута је 130 Кт дакле брзипа на час износи 10,4 Ктп.

Џут од Париза до Манта дуг је 50, Кт и парна кола су га пројурила за 4 часа дакле је брзина била 13,6 Кт на час. Потрошње горива била је 3 Ке на Ктп. а воде | литара. Омнибус може да вози 10 путника и трошкови материјала на путника и километар износе

Парни мотор има 3 цилиндра од 100 тат пречника и 120 пат хода клипа, број окрета је 250 до 700 у минути. Снага мотора износи нормално 10 коњских

„снага. Парни котао има 3 т“ површине загревања и

55, атмосфера притиска. _ Механизам парне машине врло је прост; он деј

ствује на једну нарочиту осовину а иста је везана са.

осовином стражњега трапа кола са једним Галовим ланцем, па исти начип као што се осовина велосипедског точка са осовином пшедала везује.

Те ВЈап! паставља своје покушаје и даље и мисли, да ће успети да један лаки воз од два вагона са оваквим мотором може брзином од 15 до 18 Кт на час кретати и са товаром од 5 000 кила. Тога ради конструисао је парни мотор од 60 коњских снага и 180 окрета у минути. Употреба парне снаге за покрет кола на обичним путовањима добила је овим покушајима

велики и извесни успех, за шта се има заблагодарити

бе ВЈап|-у. Св. 3.

Немачке железничке трупе у рату 1870—71. Ректор Берлинске политехнике, професор МиШет-Втезгал, држао је прошле године једно предавање о раду Немачких железничких трупа за време рата 1870—71. године.

То је предавање саопштио „Сет га а дег' Вачега пе“ у бројевима 6. 7.8. и 10. од ове године.

Из тога отширног предавања, са. већим бројем илустрација, ми доносимо кратак извод.

Рат од |870—71 године, није био први рат у коме су Немачке железничке трупе суделовале. За време рата 1866, имали су Пруси већ своје војено-железничке трупе, Али су онда те трупе врло мало употребљене,

Године 1867, при изради војене организације за целу Немачку, предвиђене су и војено-железничке трупе са тројаким задатком и то: !., да покварене и разорене железничке путеве доводи у употребљиво стање, заједно са потребним мостовима, електричним телегратфом и т. д., 2. да подижу нове кратке железничке путове, ради везе два пута; 3., да разорава железничке путове.

Овакој трупи одређен је за шефа један виши железнички инжењер, коме се придодаје потребан железнички персонал и један капетан као командант трупе. Сама железничка трупа састављена је из пионера у које су откомандовани: дрводељци, зидари, железнички радници, рудари и т, д.

Џлате, дневнице, додатци за радове, наднице и т. д. регулисано је нарочитим распоредом, који ће важити за време рата. Обучавање људи за поједине радове, имало је да врши Министарство Грађевина.

Кад је 1870. године у јулу наређено мобилибањље

војске, видело се, да у погледу железничких трупа.

није ништа рађено. Нити је био одређен шеф за те трупе, нити је било каквог обучавања; није било ни

алата, ни потребног материјала, једном речи, свега је недостајало.

15. јула умољено је Министарство Грађевина од стране главне команде, да према војеној организацији од 1867. године, спреми и трупе и све што је потребно, да железничке трупе могу одма ступити у рат и вршити одређени им задатак.

Благодарећи окретности и енергији тадањег директора железница УУезаћамр!-а, већ је 23. јула био у Берлину скупљен сав технички персонал потребан за образовање железничке трупе. Он је одредио шефове појединим одељењима, а са свију државних и приватних железница прикупио је остало потребно особље,

Кад су се сви прикупили у Берлину, приступљено

је снабдевању појединих одељења са алатом п осталим

прибором; утврђена је величина возова и начин како ће се склапати и издата су за поједине случаје упуства.

На тај начин већ су у почетку августа, а у првим бојевима код УУефзвепђитј-а и Уубић-а, учествовала и поједина одељења железничких трупа.

Превоз трупа до бојног поља, превоз провијанта, муниције, оружја, одеће, рањеника и заробљеника, давало је одма пуне руке посла. — Али, у колико се даље продирало у Францеску, у толико се посао све више разграњавао. Францези су, одступајући, ревносно и са великом вештином, разоравали железничке пруге, како се непријатељ не би могао њима користити. Мост за мостом је рушен, усеци и тунели су- дипамптом разваљивани п затрпавани. На сваком важнијем објекту, као и на отвореној прузи у извесном размаку, биле су спремљепе мине, од којих су неке вађене и не пспаљене и доцније, за време редовног саобраћаја. Шине су поскидане на дужини од више километара п сакривене су биле тако, да се нигде, у близини, није могао наћи траг, где су закопане. Тек доцније је случајно откривено, ла су оне било затрпане у самом железничком плануму и то у правилним размацима, а испод гомиле резервног шљунка (банкета). —

На станицама није било ни једне скретнице, нити других делова за горњи строј. Станице за воду или су биле разорене, или су однети затварачи, вентили и други делови, или су цеви запушене на местима, где им је тешко прићи. Водоводне цеви па већој дужини извађене су, поједини делови, са парних машина за, црпљење воде, однети су и тешко је било наћи им замене.

Вагоне и локомотиве разоравали су тако, да је требало и времена и рада. докле се све то покрпило толико, да се употребити могло.

Као даље сметње у раду железничких трупа јављале су се и непријатељске добровољачке чете, које су нападале често и на редовне трупе. Готово сваки добровољац (»ранцески) имао је код себе компримованог праскајућег памука, а по један је имао код себе око 30 грама праскајуће живе.

Те су добровољачке чете понова разоравале већ оправљене делове пруге, на којима се саобраћај вршио; полагале су мине пред полазак возова, или су припромале искакање возова из шина.

Немци пак од своје стране где год се то десило, тражили су одштету у новцу, од становника оних ме-

у Е 25 ста која су железници најближа; осим тога нагнали су их, да сасеку шуму на З00т дуж пруге и да, ради веће