Српски технички лист

Број 1 и 2

сигурности, прате воз, као таоци, по 4 виђенија човека из тих места. ;

Келезничка пруга имала је шест одељења, од којих су пет била пруска, а једно баварско одељење.

Свако одељење имало је две секције, а било је састављено овако:

1. Техничко особље (цивилни чиновници) састојало св из ! шефа, 2 секциона инжењера, 2 надзорника пруге, % машинска мајстора; 2 падзорника телеграфа, ! подинжењера коо управника материјала, |! магацинара, ! рачуновођа. Шеф је имао свога коња и једна путничка кола са два коња, а тако исто и секциони инжењери имали су кола. :

%. „Њелезнимна чета, имала је-4 официра (међу њима у пруским одељењима само један инжењерски официр а у баварском одељењу били су сви инжињерски); 75 пиопера (међу њима 7 нижих чиновај; 100 војника за грађење горњег строја (међу њима 9 нижих чинова): 10 зозара; двоја товарна кола са два коња; 5 јахаћих коња и 10 товарних коња. Војници у тој чети су узети из реда железпичких радника.

Управу над свима одељењима, вршила је тако звана Глвекутивна Комисија.

У тој комисији био је један гепералштабни пу-

-ковник и два виша железничка чиновшка.

Сваком корпусу придодат је по један виши железнички чиповник, као директор ратне железнице.

За време рата појачаване су железничке чете, ин-

жењерским четама, које су биле остале у Немачкој по“

тврђавама. А. при већим радовима употребљавани су и Францески радници. За исплату тих радника, ударен је намет на општипе у освојеним крајевима.

Међу прве радове железничких трупа био је задатак да се, ради обилажења Меца, сагради, кроз врло тежак терен, око 37 Ки дугачка железничка веза од пети -а до Рот!-а-Моиззоп-а. Пројект за ту пругу израђен је према генералштабској карти.

На тој прузи имало је да се пређу две веће реке п две вододелнице, које су се издизале за 60 т над долином река, 14. августа отпочело је обележавање трасе од Бета у-а, 17. истог, отпочели су земљани радови, 23. септембра је цела пруга била готова и 26. предата у саобраћај. За то време саграђено је на тој прузи два моста, (један од 70 т дужине на јармовима) и два већа вијадукта (један од !|10т дужипе и 7т висине). Кад се одузму дапи у које се није могло радити, због јаких киша, онда је цела та пруга извршена за 33 дана.

Опрема Немачка била је врло слаба, а поглавито је опрема за веће мостове била врло мала. Моснице и већи део грађе, сечен је у Францеским шумама, које су често биле удаљене неколико километара.

Французи су имали бољу опрему и у већој количини У Мецу, кад је освојеп, било је спремног железничког материјала за неколико возова. Ту је било равне врсте маљева са ужетом за побијање шипова, велики број шипова, мосница, решеткастих носача и т.д.

При одступању, Французи су искварили сав возни материјал, који нису могли понети, тако да је требало увек и времена и труда, да се колико толико доведе у употребљиво стање.

Највећа оскудица била је у локомотивама, па је с тога вожња вршена коњима (по два коња за сваки вагон), тако да је један воз вучен са 40 до 50 коња.

ПРОДАО наинц И

СТРАНА 27

Међу радовима, које су железничке трупе вршиле, истиче се на првом месту, грађење моста преко реке Мозела код Сћаттез-а. Мост је био зидан, 128, т дугачак, са 7 плитко засведених отвора.

Францези су минама разорили само један обални стуб и цео је мост био тиме порушен,

Други важнији рад био је грађење вијадукта код Хетћујту-а, који су Францези делимице порушили. Дужина тога вијадукта била је 148 т, а висина 371. Рад на томе вијадукту прекидан је у два маха; једном услед појаве Воштђаћ-еве војске; а други пут, услед позива Молтке-овог, да се подигне мост преко Мозела код Котепоу-а, који је порушила једна добровољачка, чета, како би спречила Немцима одступницу.

Тунеле, који су били јако затрлани, дбилазили су развијањем, преко брда, а где обилажење није било могуће, морало се приступити пажљивом откопавању рушевина и удешавању за пролаз возова. "

Са нарочитом опрезношћу, улазило се и у оне тунеле који су остали не порушени; јер су Францези по правилу, имали торпеде и мине испод шина.

Код 4#100т дугачког тунела недалеко од Пбјоп-а, остало је истраживање торпеда п мина без икаква ресултата и с тога се“"реше да пусте један воз. Тај воз био је овако састављен: напред је стављена једна тешка, али не подложена локомотива; она је имала да својом тежином изазове распрскавање торпеда, ако их буде испод шина. За ту локомотиву закачено је 20 отворених товарних вагона, па онда 2 путничка вагона, а за тим локомотива, која је воз гурала. На томе возу били су машинист, један инжењер и два пионира. За 35 минута воз је прошао кроз тунел без икакве повреде. — Доцније су нађени торпеди, који су под шинама били, али су рђаво постављени, тако да се нису могли распрснути. Сваки торпед имао је 3—4 Ко динамита. .

У недостатку својих људи, Немци су на рад нагонили околне сељаке; а у недостатку материјала за зидање, они су рушили зидане зграде и материјал употребили за зидање мостова. Кад су опазили оклевање код Фрапцеских сељака, они су им остављали рок за довршење извесног посла, а ако га не доврше, осуђивали су их,на плаћање новчане казне, која је била и до 1000 динара за сваки час задоцњења.

Коњи су реквирисани од сељака.

Тај је рат био добра школа за Немачке железничке трупе, тако да су Немци одма, по свршетку рата, приступили реорганисању железничких трупа, спремајући не само материјал, већ и официре. Сваке године одкомандовано је по неколико поручника железничких трупа, на разне политехнике Немачке, са задатком да за 2 године слушају предавања и раде на школским вежбањима. ан ва

Обогаћена искуством, стеченим у рату 1870—71. године и са Францеским милијардима, немачка војска данас располаже железничким трупама и железничком опремом, која се може мерити са опремом сваке друге велике силе.

Н, И. ст.