Српски технички лист

БРОЈ ди4

САВЕТОВАЊА И ЗАКЉУЧЦИ МЕЂУНАРОЛНОГА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ КОНГРЕСА У ЛОНДОНУ

ОТРАНА 47

зор известиоца, да код челичних цеви, под извесним погодбама, нису потребни бакарни крајеви ни код бакарних огњишта, наишао јеу некојих инжењера на неодобравање; да ли ће се усвојити ова или она конструкција, као да је поглавито условљено особинама метала и воде за напајање котла. Тако је исто сасвим подељено мишљење и о томе, да ли има већу или мању вредност, да се цевима да обод и да се за дувар цеви уштемују“.

Да би се спречило поновно прекање цеви које су већ једном биле напрсле, добро је, да се са стране огњишта уметну нарочити прстени. Најбоље јемство пак за добро одржавање цеви, наравно да је у брижљивом поступању са локомотивом у погледу ложења, лађења котла, испирања цеви и т.д. Напрасна промена топлоте и ладноће шкодљива је и треба је безусловно спречавати.

Трећа тачка питања била је: шкодљиви утецај воде за напајање. Овде није било повода дебати. Секција се сложила са известиоцем у томе, даје веома корисно воду, пре но што се употреби, пречистити, а тако исто да је том веома економно, при свем том што је скопчано са прилично великим трошковима инсталације, јер се ти издатци опет сасвим покривају уштедом у гориву, у испирању и одржавању.

Много је интереснији обрт узело претресање последњега одељка овог питања, у коме је ваљало изложити преглед искустава и огледа у погледу произвођења паре. О максималној дужини огњених цеви, која треба да износи 4 до 4,50 та, и о рђавим странама сувише малих пречника цеви, владала је потпуна једнодушност; на против, питање о употреби ребрастих цеви изазвало је живу дискусију, из које излази, да су по досадањем искуству, нарочито на Франц. железницама,ове цеви корисне кад/имају пречник од 60 до 70тт и кад је котао мале дужине. Испирање ребрастих цеви лако се врши помоћу пуштања парнога зрака. Распоред цеви и природа метала који се за грађење њихово употребљава, не утичу на грађење паре. Веома су подељена била мишљења о дејству продужених димљача (Мегапсгегје Камећкаптег, ђоње а ћшиве аЛопеве, зтоке-ђохе), које се много узимају у Америци и које су нашле примене иу Европи.

Из подужега претресања излази као сигурна само једна чињеница: да се продужавањем димњача добија већи простор за слагање летећега пепела и пространије површине за свита која служе као варничарке (Кипкеп псег, рагеве псеПез, зрагКк-агтезђег).

Оно што су рекли известилац и поједини чланови Конгреса, као и закључци саме секције донесени у погледу конструкције димњака, варничарака и дуваљке (Вјазгоћг, Фцувге а' есћарретепј, Бјаз| ргре), доказује, да различни системи конструкције у опште одговарају својим улогама, ако се примену онако како треба. Што се нарочито тиче варничарака, наглашено је, да ма како да се удесе, више или мање уде промаји ваздуха, не показујући при томе да апсолутно добро дејствују; још се најбоље показују роштиљи (Кипкепајеђ, сгШе а Патесћев, врагк-аггезфег). Закључци секције нарочито ударају гласом на потребу, да највећу пажњу ваља обратити томе, да се дуваљка у димњаку удеси како ваља. На послетку се констатује, да брзина не утиче приметно на произвођење паре; другим речима: кад је тежина паре испуштене-у једној секунди увек једнака, и кад је притисак у цилиндрима исти у почетку струјења, онда није ни од каква утецаја, да ли пара чешће или ређе одише. Овај Факт јасно се доказује ходом двоцилиндарне Сотроцпд-локомотиве.

Закључци секције одговарају предлозима, известиоца, а са своје стране опет, наишли су на потпуно одобравање Конгреса.

МГ. Питање.

По овој врло тешкој теми имао је да реФерише АзргпаЏ, шеф инжењер Гапсавгте апа Уогкаћ ћге-железнице. Закључци Конгреса у опште се поклапају са његовим излагањима. Овде ћемо из тога извештаја навести само неколике појединости, које су од већега интереса по шире кругове. Локомотиве са само једним паром кретних точкова — дакле са невезаним 0совинама — много се употребљавају за оне брзе возове, који се на мало станица задржавају; у опште се везују две осовине; у различним земљама, тако у Русији, у Новом Јужном Уелсу, у Италији и Савезним Државама служе и шестовезне локомотире за брзе возове. Оне обично у обичним приликама иду са брзином од 40 Кп; али се могу да употребе и за брзине од 70 и 80 Ккт. Инжењер ЕШ јету приметио, да је у питању о брзини, најважнија тачка конструкција и подела паре; не би било тешко, постићи веома, велике брзине и са локомотивима са две везане осовине; али то би се постигло по цену бржега кварења горњег строја, прекомернога хабања возног материјала и сувишне потрошње горива. Му еђђ-ове локомотиве имају две невезане кретне осовине. Код сотроцда-локомотива са 1 цилиндра, које се граде на европском копну, обично се везују кретне осовине, како би се добило

1“

Брзовозне локомотиве.