Српски технички лист

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР

УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА УРЕДНИК МИКОЛА И, СТАМЕНКОВИЋ, ПРОФЕСОР ВЕЛ. ШКОЛЕ

ГОДИНА УЛ.

МАРТ и АПРИЛ 1897.

ОВЕСКА 3. и 4.

РАД УДРУЖЕЊА

РЕДОВАН САСТАНАК

држан 19. фебруара 1897. у 6 сати по подне

На дневном је реду био: реферат г. Н. И. Стаменковића професора, о грађевинском закону за варош Београд.

Присутни: г.г. ТТ. Селесковић, Ј. Омедеревац, Н. И. Стаменковић, Д. Живановић, М. В. Илић, Ј. Илкић, Светозар Поповић, П. Димић, Д. Леко, Св. Ивачковић, П. Денић, М. Рувидић, М. Павлићевић, Ог. Ст. Марковић, Вл. Тодоровић, Р. Мутавџић. Као гост био јег. М. Турудић.

Председавао: подпредседник г. Т. Оелесковић, Водио записник: пословођ М. Рувидић.

г. Председник, отварајући састанак напомиње, да има довољан број чланова за решавање, те према томе може се прећи на дневни ред.

г. Стаменковић пре но што ће прећи на читање свога реферата, објашњава, шта га је руководило на писање овог реферата, а за тим чита:

»Од 11. децембра пр. г. ступио је у живот Закон грађевински за варош Београд.

У нас до тога дана није било закона те врсте. Међу тим, на пројекту за такав закон, рађено је још пре 12 година, а можда и раније. Од тога доба, ретко је која година прошла, да се није покретало питање о доношењу таквог закона. Услед тога, поникло је неколико пројеката за такав закон, од којих су неки предавани и јавности, а и у нашем Удружењу, претресан је један пројект, пре неколико година. Прошле године, на предлог мој, образован је од стране Удружења један одбор, са задатком, да утврди основе за израду про: јекта за грађевинску уредбу наших вароши, без обзира, да ли ће та уредба бити обнародована, као закон, или као правилник, издат на основу другога ког закона.

До данас тај одбор није имао ни један састанак, а то по свој прилици из истих узрока, из којих се ми у опште ретко на заједничким састанцима виђамо.

У колико је Удружење било мање вредно, у толико су у Министарству Грађевина били вреднији, јер су нас изненадили са свршеним делом. Бар ја сам био изненађен. У највећој тишини израђен је, од стране министра грађевина, пројект Закона Грађевинског за варош Београд и, у колико је мени познато, без икакве подробније мотивације, поднет је тај пројект Народној Скупштини, која га је, готово без икакве дебате, примила од корице до корице.

Саопштавајући тај закон у нашем листу, ја сам учинио неке опште напомене, са обећањем, да ће се о томе закону донети у листу ошширнији реферат.

Проматрајући закон у појединостима, ради писања реферата, ја сам се нашао у неприлици, јер нисам знао са кога краја да почнем.

Тражио сам циљ тога закона, гледао сам да из њега изведем извесна основна начела, која су писца закона руководила, при писању појединих одредаба, али ми је труд остао узалудан.

Ја сам дошао до закључка, да је цео закон написан на брзу руку. Хтело се, као што ми изгледа, да се само извесне, важније, одредбе унесу у закон, а остало да се допуни правилником.

У самој ствари пак, изостављен је већи део битних и важнијих одредаба, које је требало законом регулисати, кад се у опште мислило да је баш закон потребан; а унете су већином мање важне одредбе, које су могле остати и за правилник.

Моје је мишљење о томе закону, да је он не само несређен и непотпун, већ да ће он кочити и развитак Београда. ·

Те погрешке неће се моћи исправити правилником.

Пре него што би са мојим мишљењем изашао. на јавност, ја сам рад да ме најпре ви саслушате и дау ужем кругу, тај закон претресемо, јер је важност његова толика, да заслужује жртвовати неколико седница његовом претресу. |

Ако се ми заузмемо, ако схватимо одговорност, која на нама лежи за све зле последице тога закона, онда се надам, да ћемо озбиљним напоменама на тај