Српски технички лист

БРОЈ 8 п 4

САВЕТОВАЊА И ЗАКЉУЧЦИ МЕЂУНАРОДНОГА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ КОНГРЕСА У ЛОНДОНУ

СТРАНА. 59

размака. Претоваривање не чини никакве сметње; оно проузрокује на тону робе издатак већи за, 15 до 20 пара, што при дужини од 100 Кт или више, није ништа. У Францеској се огранци понајвише граде са размаком од !от. У департеману Готеб у једном земљорадничком дистрикту, саграђена је ту скоро железница са размаком од 0,60т, тако да се може колима, ићи до у саме њиве, па рану помоћу преносних колосека стоваривати где се хоће.

Рошфаз-Кох држи, да је претоваривање робе велика мана узанога колосека. У осталом он мисли, да је питање о размаку за Инглиску сасвим споредна ствар. У Инглиској је пре свега потребно да се промени закон, како би добивање концесије било мало лакше. Поседници земаља у Инглиској не би требало да сувише претерују, него би требало да свакако омогуће, да сви трошкови грађења не изнесу никако више од 94000 динара по километру, у претпоставци, да се у погледу грађевинских и екоплоатационо-техничких уредаба даду олакшице. О инглиским приликама дао је министар трговине Втусе ближа обавештења. Он обележава заметни пут, којим се мора ићи, ради давања олакшица каквом огранку пруге. За тај циљ потребан је нарочит закон, до којега се међу тим може доћи тек кад се за ту ствар задобије Парламент и јавно мњење, и то Парламент доказом о користи пруге по пољопривредне циљеве и по децентралисање Фабричних постројења, а јавно мњење давањем свију могућих гарантија за сигурност путника на. пројектованој железници. Втусе се нада, да ће закључци Конгреса у оба погледа имати добар успех.

Из даље дискусије да истакнемо још саопштења која је дао Улетшгваћу о руским и де Виле! о белгијским споредним железницама. У Русији је образовано једно друштво за грађење и експлоатовање споредних железница са размаком од 75 сат. Главна је ствар била осигурање инвестиранога капитала, а то је могло да се постигне само усвајањем узанога размака. Ако саобраћај сразмерно буде растао и друштво просперирало, онда ће се моћи прећи и на нормални размак. За грађење се дају врло многе олакшице. Километар пруге стаје заједно са експлоатационим материјалом 35 000 дин., докле би железница нормалнога, размака лакога типа коштала 70000 динара, а обичног типа 100 000 динара. Шине су по метру тешке само 19 до 13 Ке, а локомотиве 151; моћ ношења кола, Је 6,75 %, тако да товарни лист за кола узанога,

| ва

размака, одговара двојим колима, нормалнога, размака. Станице су просте постаје, а прелази у нивоу не чувају се, кад се воз може да види на даљину од 650т. По руском реглеману, мора станица безусловно бити заштићена. штитним сигналима. У место телеграфа употребљава, се телефон или сигналска полуга (Шопајвђађ, Ђајоп рПоје, звај! вузђета).

У Белгији — као што је Виме! подробније изнео, — капитал набавља држава, провинције и општине; и приватни учествују, али у веома незнатној мери. Сви постају акционари пруга у сразмери њиховога учешћа у набавци капитала. Пруге се граде понајвише са. размаком од 1,00 тп. Само четири краће пруге, али на којима је јак саобраћај робе у масама, узет је нормални размак. Километарски трошкови грађења. просечно износе 44000 дин. заједно са издатцима за возна средства. Споредне железнице нормалнога колосека коштају најмање 100000 дин. по километру. Најмањи полупречници износе код узанога размака 30 т, код нормалнога 100 т; из те разлике већим делом ресултује уштеда у трошковима око грађења, кад се узме узани размак. За железнице узанога колосека узимају се у најновије време шине тешке 91, до 93 Ке по метру; за снабдевање железница сигналима, оградама, затварањима прелаза у нивоу и т.д. власти дају веома обилне олакшице. Искуство дуже од 10 година, на мрежи од 1300 Кип показало је, да јавна сигурност ни мало при томе не страда. ,

Обе здружене секције нису се могле сложити на одређену резолуцију. На против пуна седница Конгреса донела је на предлог више делегата, овај закључак: „„Келети је, да владе дају споредним железницама (Међепђаћпеп, сћепапа де Тег веопопидиез, Пеће гаЏлауг), како за грађење, тако и за екоплоатовање, што је могуће веће олакшице, по примеру извесних држава које се спомињу у документима Конгресу поднесеним, при чему ипак треба избегавати потпомагање конкурентних железница на штету постојећих пруга. По себи се разуме, да се такве повластице не могу кратити пругама слабога. саобраћаја, које припадају великим железничким мрежама“.

ХУШ. Питање. Издавање екесплоатовања споредних железница под закуп.

Реферат по овоме важном питању поднео је де Вит!ећ, генерални директор друштва „5остебе паћопаје Бејее 4езв сћепттв Че Гег ууајпацх“. Извештај је дао повода прилично дугој и за-