Српски технички лист

БРОЈ 8 и 4

ХХ; Питањ железница.

е. Кочнице опоредних

Као референт овога, за цело веома важног питања, Фунгирао је шеф експлоатовања друштва »5ос1666 еепегаје аез оћепупе де [ер есопоп! иез еп Ртапсе« инжењер Роса. Он је пре свега гледао да одреди границе за појам споредних железница, које се у опште, само врло тешко могу тачно да разликују од великих железница, бар у погледу на претресање питања овде изнесених. Према томе он убројава,. у споредне железнице једноставне мреже извеених земаља, извршене са узаним размаком, друмске железнице и огранке главних пруга саграђене са узаним или и нормалним размаком. Кочнице, које се на овим споредним железницама примењују, различне су; понајвише се употребљава, по неки систем од оних који се примењују и на главним железницама, а то су ручне кочнице или заједничке кочнице (фагеоћеећепае Вгатзе, Тгејп сопти, сопбтиоиз ђгакезв),. Као нарочите кочнице, које се код споредних железница употребљавају, Р!оса спомиње Фрикциону Неђепејп-ову кочницу и кочницу Воде-ову, која ради притискивањем одбијача (Вишег, батроп). У осталом он мисли да се за сада још не може рећи које је најбоље решење питања о кочници код споредних железница.

Против овога последњег назора говорило је више делегата, износећи мишљење, да је 'интересно и важно, испитати нарочите услове, који могу код. неких споредних железница да ресултују за избор система. кочница из саобраћаја са мешовитим возовима, из тога што има јаких падова, из употребе друмова, из тога што пруга није ограђена, што нема браника, сигнала ит. д. За умерене брзине, по назору многих делегата, довољна је кочница на завртањ (Већгацђепђгептве, Гтејрв 4 у18, зегеју ђракев); само кад брзина пређе извесне границе, онда се могу препоручити непрекидне — заједничке — кочнице; на пругама великих нагиба ове последње · треба да су непремено аутоматичне,

Виле! потсећа. на напретке на овоме пољу постигнуте од како је то питање претресано на последњем Конгресу; нарочито су се јако распрострле непрекидне кочнице. У Белгији има

САВЕТОВАЊА П ЗАКЉУЧЦИ МЕЂУНАРОДНОГА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ КОНГРЕВА У Лондону

СТРАНА 61

пропис, да задржавање воза, треба да може да изврши, увек сам машшиновођ, на извесном одстојању. Атотећ је противан томе да се те „кочнице и сувише преузносе, оне су врло скупе, успех им није увек несумњив, и на самим друмским железницама, оне нису „увек допринеле томе, да се удеси смање, бар не у тој мери, у којој се могло се правом очекивати. У погледу сигурности екоплоатовања, много је важнији Фактор васпитање публике и онога који возом управља.

И ако су даљи преговори изнели веома драгоцене податке о експлоатовању споредних железница у Италији, Инглиској, Белгији, Ирској и Францеској, ипак је суштина њихова лежала у противљењу већине делегата, да се усвоји предлог, по коме би се донео закључак за постављање више или мање ошпштих правила, пошто су ови изасланици пошли са, не са свим неоправданога гледишта, да. би овакав поступак могао повући за собом врло тешку неприлику, да се управе споредних железница, принуде на издатке, који можда не би увек доносили користи, а свакако би стојали у директној проТивности са највећом штедњом у грађењу и експлоатовању. У томе дакле смислу глави и закључак Конгреса овако:

„Питање економије, мора безусловно превлађивати у постројењу пи оксплоатовању железница, са слабим саобраћајем. Ово остаје битна погодба њиховога развитка, докле су прилике под којима се оне граде и експлоатују, веома променљиве. С тога је немогуће, поставити одређен пропис У погледу система кочница који би се имали код споредних железница применити. Ово питање и његово решење управља, се потпуно по локалним приликама“.

Тиме су задатци Конгреса били исцрпени. Наш извештај ма како да је скучен, ипак је Могао читаоце уверити, да преговори на Конгреву вођени дају богат, драгоцен материјал и да је у сваком погледу оправдан назор који смо изрекли у почетку овога чланка, о значају расправа Конгресу изнесених и саопштења, која, су поједини делегати усмено чинили.

ПРЕВЕО СА НЕМАЧКОГА,

Миша Нинолит.