Српски технички лист
„а РЕЧу
нРЕ У
Ма:
| | | |
Гас:
ареала. Зе И
Број 8 п 4 РАД РРАЂЕВИНСОНОТ
Чл. 27. За сваки састанак добијају председник и чланови награду од шест динара. Ну они чланови, који на састанак дођу пошто се записник прочитао и па дневни ред прешло, добијају половину горње награде.
Чл. 28. Сваки -члан Савета има права, да тражи обавештења од шефова одељења, о предметима упућеним Савету; а шефови су дужни давати му не само тражено обавештење, већ и помоћ од подручног му особља.
Чл. 29. Ако би који од референата, задржао дати му предмет на реферисање дуже од двадесет дана, председник има права, одузети му предмет и дати дру-
том на ретерисање, па о томе известити Савет на првом |
састанку. )
Чл, 30. Дужности деловођа су:
СЛАТВОЕ ТА == ОД ЛАОН ЕН ОТРАНА 68
а). Да води администрацију Грађевинског Савета:
6). Да води записник састанака и да чита на састанцима записнике, извештаје и реферате;
в). Да споразумно са председником саставља извештај Министру о раду Савета, као п извештаје за штампање рада Савета;
г), Да води дневник и регистар;
д). Да уређује и чува архиву;
ђ). Да води евиденцију о предметима датим на реферисање ;
в). Да у јапуару, а најдаље до |. Фебруара, сваке године, изради преглед рада Грађевинског Оавета. Тај ће се преглед саопштити Мипистру пи штампати,
Чл. 31. На име паграде добијаће деловођ по шесет динара месечно.
ону иако
ПАДА СЕНКА
па У
ТЕХНИЧКИ ГЛАСНИК
Екеплоатовање сењског рудника. — На п једлог | у |
господина министра грађевина одлучно је Министарски Савет под 15. мартом т. г. да се експлоатовање овога рудника пренесе од рударског одељења Министарства Народне Привреде,. на железничку Дирекцију.
Мотиви који су руководили господина министра грађевина да ово предложи у овоме су. По нарочитом споразуму између Дирекције и Управе рудника, одобреном у своје време од стране надлежних министара, потребу Дирекције у угљу (око 95 000 тона годишње) имао је да подмирује овај рудник. Међу тим, од како је, нарочито с погледом на ту потребу, саграђена пруга Ћуприја— Сење, до данас, то није никада био случај, тако да је Дирекција вечито кубурила и морала по окуп новац набављати угаљ то са стране, то из Вршке Чуке (брикете). Дирекција је била вољна, да се рудник преда њој у експлоативање према рударском закону, те да се тако она непосредно и сама постара, да, сву своју потребу из тога рудника подмирује, рачунајући да ће имати и знатну уштеду у издатцима за тај материјал. Ова тежња Дирекције била је на путу већ да се иствари, јер је био већ постигнут усмени споразум између надлежних министара, кад на један пут бивши министар грађевина, нареди Дирекцији, да за угаљ плаћа онолико колико јој кад Управа рудника затражи, тако, да би услед тога Дирекција плаћала годишње око 250000 динара више, кад би од рудника добијала, сву потребну количину угља. Ну потреба је њена при свем том и даље подмиривана једва са Уа а ни квалитет угља није био бољи.
Налазећи да је веома корисно и потребно, да државне железнице имају свој рудник угља, те да своју потребу могу независно од свију евентуалности, јевтино и сигурно подмиривати, и да би у том случају сама Дирекција била одговорна за довољно спабдевање угљем, министар грађевина је дакле предложио а Савет
Министарски усвојио, да се:
|. На основи 6. 6. и с погледом на 55 50. и 73. рударског законика, сењски рудник преда у експлоатовање Дирекцији државних железница;
2. У будуће, да се трошкови и приход од сењског рудника унесу у буџет железничке Дирекције. До првога новог буџета међу тим, да се предвиђени и одобрени буџет управе сењског рудника у свему пренесе на Дирекцију државних железница, те да се и сви до ада одобрени и ангажовани а неутрошепи кредити управе сењског рудника ставе на расположење поменутој Дирекцији;
3. Све обавезе управе сењског рудника према, другим надлештвима и приватнима, основане на решењима и одобрењима Министра Народне Привреде, преносе се на Дирекцију државних железница ;
4. Цео рударски објект сењског рудника, са свима постројењима над земљом и под земљом, са укупним алатом, прибором, инвентаром, са грађом, материјалом потрошним и другим и са већ извађеним угљем, предаје се Дирекцији државних железница на руковање, односно на употребу; |
5. Предаја, односно пријам свега наведенога извршиће се споразумно, путем заједничке комисије, коју ће за то одредити и овластити г,г. министри Грађевина и Народне Привреде, а која ће свој посао одмах отпочети и у најкраћем року извршити;
6. До дефинитивне предаје рудника. Дирекцији државних железница, експлоатовање вршиће се у свему уредно и редовно на досадањи начин, а од тада има се Дирекција старати за организовање и редовно, тачно и правилно експлоатовање рудника. За тај посао биће за њу у свему обавезни прописи рударског законика. закона о уређењу Дирекције и важећег оуџета ;
7. Да би Дирекција државних железница имала
времена, да организацију и администрацију рудника у >
под својом управом уреди и да не би настао прекид
у раду рудника са предајом самога рудника, ставиће
се под њену власт и све особље, које се сада у управи
сењескога рудника затекло, све дотле, докле се про-
о: