Српски технички лист

БРОЈ Зи 4

РАД УДРУЖЕЊА

СТРАНА 81

У чл. 8. није назначено за које је време дужан суд општински спровести министру мишљење Грађевинског Одбора.

Кад одбор постоји, требало је оставити да министар решава само у спорним питањима.

У чл. 9. набраја се, да се дозвола мора тражити и за подизање радионица, магацина и сместишта.

То набрајање потврђује моје мишљење, да се за остале зграде, сем оних с лица улице и оних које су побројане у чл. 9., не мора тражити дозвола. Цео тај члан нејасан је и растегљив.

У оцену осталих чланова не мислим се упуштати, већ ћу, приликом даљег излагања, где буде могуће, скренути пажњу још на понеке одредбе тога закона, а сад да пређем на излагање основних начела које треба имати при изради грађевинске уредбе за какву варош.

Покретач за грађевинско уређење једне вароши јесте хигијена, с тога се и при изради грађевинске уредбе за какву варош, на првом месту, тражи да одредбе у њој буду такве како ће се задовољити захтеви хигијене и то како у погледу чистоће ваздуха, чистоће површине варошке, чистоће варошког подземља, чистоће станова, тако и у погледу осталих услова за одржавање здравља у свима крајевима вароши и код свију сталежа варошког становништва.

После хигијенских захтева долазе захтеви саобраћаја, захтеви безбедности од пожара, конструктивни и естетички захтеви.

Грађевинска уредба за једну варош треба дакле да све те захтеве доведе у склад и да осигура њихово извршење.

То пак извршити, много је теже но што на први поглед изгледа.

Извесни, од побројаних захтева, често стоје у опреци један према другом, а што је најглавније, а у исто доба и најтеже, све побројане захтеве треба довести не само у склад међу собом, већ их треба довести у склад и са интересима појединаца, треба узети у обзир и економску страну, која треба да је и најмеродавнија. Грађевинска уредба мора водити рачуна, како о финансијској снази општине, тако и о Финансијској снази већине становништва дотичне вароши.

Једна од главних мана свију доскорашњих уредаба у Европи, лежала, је у томе, што се захтеви хигијене, саобраћаја и сигурности, нису доводили у склад са Финансијском снагом становништва. Последица је тога била, да су баш сами хигијенски захтеви изиграни.

У једном кратком реферату, ја сам прошле године скренуо вашу пажњу на струју, која је, у погледу израде грађевинске уредбе, отпочела да провејава, у Францеској, Немачкој и Аустрији. Та је струја сваке године све јача постајала. На разним конгресима, на скуповима инжењера и лекара, у народним скупштинама и у штампи, претресана су питања о уређењу вароши у толикој мери, да о томе постоји већ прилична литература.

Да су они, који су израђивали Грађевински Закон за Београд, пратили развој тога питања, не би могли унети у закон захтеве, који су дијаметрално противни начелима, која су данас усвојена за израду грађевинске уредбе.

Девиза, која се данас истиче при изради грађевинске уредбе гласи: општа корист без штете поједи-

наца. То значи, да и ако се при изради грађевинске уредбе мора имати у виду општа корист, ипак се не сме у томе тако далеко ићи, да се тиме штете појединци. И у колико која грађевинска уредба више задовољи начело исказано у тој девизи, у толико ће она бити савршенија.

То начело пак искључује шаблонску израду уредбе, већ се, не само за сваку варош, него и за поједине крајеве варошке, морају градити различите одредбе, саобравно месним приликама и навикама становништва дотичне вароши и појединих крајева. Уредба треба да олакша подизање зграда, а не да отежава.

Зар н. пр. није погрешно, кад се за Београд, у погледу величине плацева, у погледу односа оне површине која је под зградом и површине дворишта, у погледу ширине улица, висине соба, јачине зидова и т. д., траже исти захтеви и за кнез Михаилову улицу и за улице ратарску, вишњичку, или другу коју улицу у Палилули и у опште ван средишта саобраћаја и трговине 2

Према одредбама закона за. Београд, ако тај закон остане у важности, биће немогуће да и сиромашнији грађани дођу до своје куће, јер се траже и велики плацеви и велике зграде. Тиме се отварају врата спекулацији, а мање имућан грађанин упућује се да живи под кирију, а то је штетно и са хигијенског и са моралног и са народно-економног гледишта.

Неупуштајући се даље у појединости, ја ћу вам изнети мишљење, које су поднели ЕКгапг и Мах Стиђет, санитетском савету аустријском, као ретеренти, на питање: шта треба да обухвати један закон за грађевинско уређење какве вароши 2

Они су, после опширног увода, предложили, да поменути закон треба поделити на ове одељке:

1, Прописи за израду варошког плана;

П. Прописи за подизање зграда за становање и то; а. у погледу величине и распореда;

6. у погледу конструктивном.

11. Прописи ва огњишта; за грејање и ветрење

зграда; ТУ. Прописи за снабдевање вароши и зграда водом;

У. Прописи за уклањање ђубрета и нечистоће;

УТ. Прописи за осветљење;

УП. 5 » громобране;

УШ. о „ дизаљке;

ТХЕ > „ Индустријске зграде;

Х. 5 „ Одржавање зграде у добром стању,

за одржавање чистоће, као и прописи за рушење паду склоних зграда;

ХМ. Прописи за издавање дозволе за подизање зграде и прописи за сигурност за време грађења;

ХМ. О примени изложених прописа на већ постојеће зграде;

ХТУ. Организација власти, која ће се старати о извршењу свију изложених прописа. Е

Тих 14 одељака, представљају скелет једне грађевинске уредбе. Међу тим, у поменутом извештају, изложена су основна начела и за детаљне: одредбе.

Тако н. пр. за одељак [, о прописима за израду плана варошког, улазе ови прописи:

1. О подели вароши на неколико зона или крајева са нарочитим прописима за сваку зону или сваки крај;

5»