Српски технички лист

Број 8 п 4

РАД УДРУЖЕЊА

СТРАНА 88

С тога и у томе погледу треба оставити више одрешене руке и већу одговорност пренети на саме предузимаче.

Из до сада изложеног, мислим, јасно је, да се Грађевински Закон за Београд мора израдити на сасвим

другој основи и да, за ту израду, треба озбиљније студије. Али, како извршење садањег закона, може погор-

шати грађевинске прилике у Београду, а што је најглавније, како је његова примена, у већем делу, и не остварљива, то сам мишљења, да наше Удружење учини једну представку господину министру грађевина, којом би тражило, да се са применом тога закона не жури, већ да се за прву Скупштину спреми нацрт за други закон, по коме ће се министар грађевина овластити, да може издати грађевинску уредбу, која ће имати силу закона.

Тим законом требало би ићи на руку, да и мање имућни могу доћи до своје куће, као што је то тежња и у свима другим напредним државама.

Ако садањи закон за Београд остане у важности, то ће, и иначе јако оптерећено становништво Београда, добити још један нов намет у виду скупље кирије за становање.

Београд на место да напредује, он ће, поред свију“

модерних установа и закона, поступно опадати“.

2. Председник благодари г. Стаменковићу на реферату о Грађевинском Закону. из ког се види да тај закон неће доносити много користи. Пита да ли има ко да говори о овоме

г. Илкић наговешћује, како је закон заиста брзо израђен и у даљем свом говору износи појединости, како је тај закон спреман. Закон је испао доста непотпун а то се најбоље видело, кад се приступило прављењу правилника, који се имао израдити на основу самог закона, а који је такође испао непотпун. Та непотпуност закона и правилника стављена је до знања и самом г. министру, који је обећао да ће учинити те да се идуће Окупштине допуни; но добро би било да, наше Удружење узме иницијативу за измену овог закона. Дело које је г. Стаменковић донео, тражио је још прошле године да Удружење набави, што није учињено.

Смедеревац вели да је узрок непотпуности закона у томе, што се тежило да се што краћи начини, како би кроз Скупштину што лакше могао продрети. Налази да би требало закон изменити, али у споразуму са нашим Удружењем; не слаже се са г. Стаменковићем да се закон обустави, јер то не иде; на сваки начин мора се оставити да и појединци увиде мане овога закона, чиме ће се постићи, да се са изменом закона на Скупштини лакше продре.

2. Илкић тражи, да се г. министар замоли да измене по овом закону учини споразумно са нашим Удружењем. Леко налази, да овај Грађевински Закон има везе и са регулацијом вароши, коју треба изменити.

Стаменковић вели, његова намера није та, да се изради само закон за Окупштину, него тражи, да се изради уредба која ће имати силу закона, а коју ће моћи министар издавати и мењати. Наводи као пример варош Франкфурт; према овоме требало би извршење закона одложити. Олаже се с г.Леком да Грађевински Закон има везе са регулацијом.

Смедеревац види из говора г. Стаменковића како он тражи да се по овом закону ништа не ради док се уредба не начини. Ово је немогуће, прво за то, што се не може ни један закон суспендовати, и чуди се да се може тако што и предложити, а друго и зато, што је крајње време и било, да једном Грађевински Закон изађе, јер се пуних 15 година провело само на прављењу закона. Он налази да је боље ишта него ништа. Не слаже се са г. Леком односно регулације, јер се регулација Београда не да лако изменити, пошто општина не располаже сумом која је нужна, па да се регулација изведе. Налази, да су и основи регулације врло различни према духу времена. Некад су се тражиле праве и дугачке улице, а сад на против то није у моди. Мишљења је, да се на основу овог закона могу чинити студије те да измена буде што боља.

· Илкић. И онје противан да се закон обустави, јер налази да ће грађевине свакако боље бити, него кад нема закона, као што г. Стаменковић вели. /

2. Председник. При овој дебати показале су се поје дине разлике у мишљењу г. г. чланова, тако: г. Илкић налази, да не треба закон укидати, но да се умоли г. министар, те да закон измени у споразуму са нашим Удружењем; из говора г. СОмедеревца закључује, да по њему треба оставити закон па да га искуство мења. Он је пак мишљења да треба закон привремено обуставити до идуће Скупштине а за то време да ради стручњачка комисија на измени закона. При саставу ове комисије треба замолити г. министра да у њу уђу лица како из Министарства Грађевина тако и из нашег Удружења.

Стаменковић износи предлог да се на овом састанку не решава, већ да се остави члановима, да о предлозима размисле и идућег састанка да се донесе решење.

2. Пт. Марковић мишљења је да министар не може ни под коју цену обуставити закон, но само израду правилника. Налази да ми немамо права захтевати од г. министра, да ради што ми хоћемо. Што је овај закон овакав, криви смо ми, јер ништа не радимо и ако постоји неки одбор за израду грађев. закона. Тражи да се састави нов одбор.

2. Селесковић објашњава, како оп са његовим предлогом не мисли да чини пресију на министра због састава комисије, но је изјавио жељу, како би требало с нама споразумно радити.

2. Илкић. Сад се слаже са г. Стаменковићем у томе, да се сада о овоме не решава, јер је тврдо уверен да се закон не може обуставити, а после у закону треба уочити главне мане па њих претресати.

Мутавџић као општински инжењер, види како у општини има великих неприлика због овог закона, јер је непотпун, но ипак налази да би требало доцније решавати, пошто се простудира.

Преседник пита, да ли су г.г. чланови за то, да се решавање по овоме одложи за други пут, којом ће се приликом претресати саме главне законске мане

Решено да се одложи. Састанак је завршен у 73, сати. ЗА ПРЕДОВДНИКА ПОДПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА Т. Селесковић. Пословођ

Мил. Рувидић.