Српски технички лист

Ур и-.

на вишим темџературама. Тежина куб. метра такога креча такође је знатно већа 1000, 1100 до 1500 кгр.

Кад се печени креч прелива водом, упија је нагло распадајући се у ситан пушасти прах. Креч се при томе хемијски једини с водом, прелазећи у хидрат, и тада се каже да се креч загасио. За потпуно гашење Ттаб креча у сув хидрат нужно је 0.50 — 1,008 воде. При гашењу креча развија се висока температура и креч увећава своју запремину.

Тако суво загашени креч просејава се кроз решетке од непогашених грумуљица и комада — који се полако могу гасити поливањем воде, а креч употребљује се на месту за грађење маптера, или се сипа у вреће и чува до употребе. Ово је тако звано суво

гашење креча. Боље је — а тако се већином и ради

при гашењу креча — додати више воде, него што је потребно да сав печени креч пређе у хидрат = распадне се у прах; тим сувишком воде замеси се гашени креч у густо тесто, које се дуже може чувати, а да се не квари. Вишак воде једини се с кречом само механички.

Страни примесци јако утичу на гашење креча и његове особине. Што је креч чистији, то се он лакше гаси, упија више воде и више загрева. Издашност креча такође је у толико већа у холико је креч чистији од страних примесака.

Чист креч зове се још и масан креч. 10%/, магнезије прави гашен креч посним кречем са 25—30'/, магнезије је са свим неупотребљив. Исто тако утичу на гашење креча и силикати. Креч са 10—80 _ силиката теже се гаси, мало се загрева и запремину мало увећава. Са већом количином силиката, печени креч не распада се у води — не гаси се — но ако се самеље у ситан прах и замеси водом, то се та каша стврдњава у суву и у води у чврсту камениту масу и за такав креч каже се да је хидраулиман.

Оваку хидрауличну особину стврдњавања у води = имају у мањем или већем степену посни кречеви са силицијумом — (15—309%/.), ну не и они са магнезијом. Сваки хидраулични креч јесте, дакле, посни креч али, сваки посни креч није хидрауличан.

Гашење креча најбоље је вршити у дрвеним коритима са странама од по 2 м. дужине и 30—35 см. висине. Корито се постави поред кречане и к њој мало нагне. Са стране кречане у кориту се направи прорез од 80—35 см. ширине, прорез се испуни решетком и затвори уставом. У такво корито наспе се креч и полива водом. Креч почиње да се кока и распада, вода се загрева и кључа а за време 15—20 минута креч се меша дрвеним гребаљкама, да би се што боље с водом јединио и гасио. Количина воде, која је потребна да креч пређе у житку кашу зависи од врсте креча. За поснији креч је довољно 1, — 15, а за маснији 2, — 8 запреминска дела воде на 1 део креча. Најбоље је количину воде одредити опитом. Количина воде је од велике важности за добро и економно гашење креча. Ако је воде при гашењу мало, то се услед високе температуре која се при гашењу развија, поједине громуљице креча запеку или стапају у стаклету масу и не могу се више загасити. За овакав креч каже се да је прегорео. Већа количина воде разлађује креч те тиме спречава стапање креча. Ну ако је количина воде била превелика и температура због тога била, врло ниска, то се креч не мора да кока и распада па га много остаје незагашенога и онда се каже да је креч утопљен.

Кад је се креч у кориту са свим загасио, тада се диже устава с предње стране корита, а креч кроз

решетку потискује у кречану. Чврсти незагашени делови што у кориту заостану избацују се лопатом на поље, очишћено корито поново засипа негашеним кречом, и гашење понавља. За гашење креча таким начином треба надница 1. за поснији; до 1,5 за маснији креч, ако је вода за гашење на месту.

Кречане, у које се креч спушта, треба да су ископане у сувој чврстој земљи са нагибима страна, да се земља не би обурвавала у кречану. Ако је земљиште врло слабо, треба стране обложити даскама.

Вода за гашење треба да је мека и чиста, и песме садржавати никакве соли.

Кад је се креч у кречани згуснуо у густо тесто засипа се слојем песка од 10–-15 см. дебљине. Лежећи у кречани, креч се потпуно погаси и у најмањим делићима својим и претвори се у свуда једнолику масу.

Колико мора најмање и колико највише може погашени креч до употребе у кречани лежити зависи од особина самога креча. Чист масан креч може, као што је извесно, вековима лежати у кречани да се не поквари и затврдне, док поснији и то хидраулични креч може после неколико дана постати неупотребљив јер стврдне. јако хидраулични креч може се гасити и над самом употребом. У Србији се, благодарећи изобиљу чистог кречњака, свуда добија и примењује маснији креч, који може у кречани дуго лежати да не стврдне. Креч треба пре употребе свакад да полежи загашен у кречани 15—-20 дана, особито, ако ће се употребити га малтерисање, јер само тако прележали · гашени креч биће погодно у целој маси погашен и неће имати недовољно загашених грумуљица, које се после упогребе у зиду гасе, од тога набубре и малтер одваљују. Као спољни знак, да је креч у кречани довољно пролежао могу служити пукотине, које се на површини гашенога креча показују. Ако је површина изукрштана неколиким таким пукотинама од 3-5 мм. ширине, креч је довољно. пролежао и готов је за употребу.

Количина кречнога теста, која се добија из 1 те негашеног креча разна је према каквоћи креча. Маснији креч даје 2 до 2,5 а са свим посан само 1,5 кречнога теста.

Гашени креч стврдњава се у камениту масу што из ваздуха упија угљену киселину, коју је при лечењу испуштао, и с њоме се једини у исти онакав из кога је печењем добијен. Воду са којом је се при гашењу хемиски или механички сјединио. креч опет отпушта при стврдњавању. За стврдњавање обичнога креча нужан је, дакге, приступ ваздуха у саму масу кречг. Због тога се и малтер који се од њега гради и који само на ваздуху стврдњава зове још и ваздушни малтер за разлику од хидрауличког малтера, који као што смо казали, и у води стврдњава. ОСуво загашен креч у прашку теже се чува због тога што лакше долази у додир с ваздухом и прелази у чврсти калцит. Кречно тесто по површини се покрије скрамицом окамењеног калцита и чува унутрашњост масе од даљег стврдњавања. Тога ради покрива се још, као што смо казали, креч у кречани и слојем песка.

Из овога је јасно, да се креч може употребити само у оним зидовима и на оним местима где ће цела маса његова доћи у додир с ваздухом да из њега узме угљену киселину потребну за стврдњавање. Он се, јасно је, не може употребити у води — ако није хидрауличан — иу дебелим зидовима где је приступ ваздуха у масу зида немогућан или недовољан. На таким местима остаће креч увек као хидрат и неће се моћи стврднути у каменити калцит. К. (С.

(Свршиће се)

С