Српски технички лист

његовој намени. „Да би одговорило другоме задатку своме: чисто стручнога образовања својих чланова, Удружење Срп. Инжењера и Архитекта по потреби и могућности издаваће анале са стручном и научном садржином, који ће се као прилози овога листа раздавати члановима удружеља,

Да би се попунила једна знатна празнина у нашем говору и техничкој литератури, лист ће особиту пажњу обратити на техничку терминологију, прикупљајући им штампајући техничке-термине у нашем народу, пли предлажући нове називе за предмете и појмове, какви раније нису код нас постојали. А да би одговорио једној насушној потреби својих читалаца, лист ће давати обавештења и одговоре на сва техничка питања; доносиће саопштења о грађевинским материјалима, месту њиховог добијања, начину употреба, каквоћи, цени и т. д.

Саопштења о кретању инжењера, архитекта и техничара, о лицитацијама за радове и набавке, која ће редовно у листу из-

лазити, биће од користи свима онима, који се интересују техничком службом и техничким радовима.

Управа Удружења Орпских Инжењера и Архитекта, којој је пала у део та част, да решење Удружења о покретању чешћег излажења, листа у дело приведе, свесна озбиљности задатка и тешкоћа, које треба савладати, приступа к томе послу са преданошћу и вером, да ће је не само сви чланови Удружења но и сви други, којима је мио напредак ове земље, искрено и својски помоћи, да овај лист одговори жељи инжењера, потреби земље и очекивању читалаца.

Обраћајући се у то име свима просвећеним грађанима и корпорацијама, да је својом пажњом и делом потпомогну, Управа обећава, да ће са своје стране учинити све могуће, да лист по правцу и садржини буде достојан представник нашег Удружења и да одговари задатку коме се намењује.

9 кречу и кречноме мапсеру

Савремена усавршена производња вештачких цемената дала нам је нови и драгоцени материјал за граБевинске објекте, без кога многи напреци, који су у последње време учињени у техници, не би били могући. Цементи, својом изврсном каквоћом и сразмерно ниским ценама потиснули су са многих места креч који се некада готово искључиво употребљавао за малтер у (зиду. Не само зидови у води, у мокроме или влажноме земљишту, зидови сајаким оптерећењем и великим димензијама, но шта више и зидови у суву с незнатним димензијама и мањим оптерећењем, изводе се у последње време и на неким местима у цементу.

Ну да ли јесве то оправдано» Не осећаји благодарности према кречноме малтеру за услуге учињене нам у дугоме низу векова све до појаве његовога млађега брата — цемента, но чисто практични обзири налажу нам, да одговоримо на питање: да ли креч и кречни малтер таки какви су, не могу више да одговоре потребама и захтевима модернога грађевинарстваг

(Одговор на питање нашли би у свакодневној примени кречног малтера као и у споменицима грабевинарства, који су нам остали из давнашњих времена и који јасно и непобитно сведоче, да је кречни малтер у стању да у многим случајевима одговори потребама грађевинарства.

Дужност инжењера и техничара је, да у својим радовима воде рачуна и о намени и важности објеката, које они извршују, као и о новчаним срествима, каква се за то траже. У својој тежњи да стварају граћезине темељне и поуздане, они не треба и не смеју, да доброга ураде више, него што је то баш потребно јер све што је излишно промашава циљ, изазива сувишне новчане издатке а често и у раду ствара излишне тешкоће.

Циљ ових редака је, да се у кратко понове свима познате извесне особине креча и кречнога малте-

ра, начин њиховога добијања спремања и употребе, и да се на основи тога прегледа и истакнутих горе принципа по могуђству раздели међу кречним и цементним малтером област њихове примене у грађевинарству.

Креч, као што је познато добија се печењем кречног камена. Кречни камен је у главноме једињење метала калцијума с угљеником и кисеоником у овакој размери: Са Сов. На високој температури отпушта кречни камен сав свој угљеник с делом кисеоника у виду гасовите угљене киселине СОг, а чврсти остатак из калцијума и кисеоника — Са О — зове се печени креч, жежени креч или негашени креч. У овако чистоме облику добија се печени креч само из мрамора. јер свима другим врстама кречњака примешани су други споредни састојци као: оксиди гвожђа, белутак, глина, једињења магнезије и т. д. и сви ови споредни састојци остају и у печеном кречу утичући на особине његове.

При печењу креча температура мора у почетку бити ниска док не испари из камена сва мајданска влага а за тим се температура повишава до извесних граница. Ако је температура била ниска, то се не испече сав кречни камен — особито језгра и за такав креч каже се да је недопечен. Ну ако је температура била врло висока, то се креч стопи с алкалијама и силикатима у стакласту нерастворљиву масу и за такав креч каже се да јепцрешечен, и он је или врло рђав или са свим неупотребљив, јер се препечени комади не могу са свим да загасе у води.

Ако је креч чист, не топи се ни на највишим температурама, његова је боја чисто бела. Чист кречни камен при печењу губи мало до своје запремине — до 10 процента, но много од своје тежине 44 процента. Један кубни метар чистога креча тежак је 800 килограма. Ну ако кречни камен није био чист, то печени креч има жућкасту боју — од оксида гвожђа а други примесци особито сликати праве га топљивим