Српски технички лист

== пе] =

Из стране технике.

Резултат коннурса за палату мира у Хагу. да објављени Карнепијев интернационални кон-

куре палате мира у Хагу пријавило се 117 конкуре-.

ната из целог света, који су подноли 8088 цртежа. Оцењивачки суд који је био састављен од ггг. Сатпетте, Тћ. Е. СоПсшћ, из Лондона, От. Н. Спурегз, из Холандије, Сеећ. Јћпе, из Берлина, професор Кота, из Беча, професор МУ. У/јате из Америке, Мепој члан Фравцуског инетитута одредили су следеће награде: Г награда г. КБ. М. Сотдоптег-у из Лиља 26000 д. Џ нограда г. Матсе!-у из Париза 18000 д. Ш нсграда г. Етапа Уепа)-у из Шарлотенбурга 14000 дин. | ТУ награда г. Обо У'аспег из Беча 10500 дин. _У награда г. Нотатд-Отевпђау из Њу - Јорка 6800 дин. УГ награда г. Н. 5. Обп из Њујорка 6300 дин. Кеупе (тепбтај де Ја Оса цео Ји (Ота

Берлински грађевински буџет,

Варош Берлин предвидела је у своме овогодишњем буџету суму од 45 милигона динара; 20 милијона на архитектонске а 25 милијона на инжењерске радове.

5. В, М. Ј. В. Симплонски тунел као геодетска основица.

Швајцарска гводетска комисија премерила, је кроз тунел геодетску основицу служећи се при мерењу никловом жицом. Мерено је у оба правца, дакле 40 километара. Велика дужина основице, која претиче све

остале европске основице и' околност што су јој крајње тачке одвојене планином, дају целом раду особиту занимљивост. Тунел је био само кратко време на расположењу комисији, зато је рад уређен тако, да је могао врло брзо напредовати. Цео рад извршен је за пет дана што представља рекорд у прецизионом мерењу. Мерење су вршиле три. групе инжењера, које су се смењивале сваких 8 часова.

8. В. М, Ј. В.

Нова кампанила св, Марка у Мљетцема,

Цигља за ову грађевину израђиваће се од глине из покрајине Тревизо, код Казале, ка реци Силе. Мешање земље вршиће се машином, али ће се цигља израђивати руком. Употреба парне пресе забрањена је само зато, да би површине цигаља биле рапаве, да би малтер боље пријањао. У малтер мешаће се цемент. Цигља ће се пећи дрветом, употреба каменога угља забрањена је, да би се избегла могућа једињења сумпора, која би можда штетно утицала на стврдњавање и пријемљивост малтера. Димензије цигаља подешене су по оним, које су у ХУГ. веку употребљене за оправку старог торња, он- су 80,5 см. дугачке, 15 см. широке и 7 5 високе. Израђена је већ :/5; потребних цигаља, извршени су радови у темељу, и тако ће се идућег про. лећа моћи да почне зидање изнад сокла. Ако пође све како се предвиђа, биће нова кампаниља готова 1908. године.

5. В. М. Јов.

(2)

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ)

оАкадемског Улружења Срба Техничара у Бечу“ за школ. годину 1905-6.

Академско Удружење Срба Техничара у Бечу одржало је 5. јула 1906. по нов. своју за'ључну главну скупштину, пред коју је Управни Одбор поднео изве-

штај за школ. год. 1905-6, и који је скупштина једногласно примила._

Друштво је у току ов. год. имало 9 чланова стручњака и помагача, а редовних је на концу год. било

21. — Даље Удружење са тугом у срцу бележи и је- |

дан губитак, јер је ове године умро члан му оснивич, Његово Високопреосвештенство Господин Герасим Петрановић, епископ бококоторски.

Удружење је држало 9 друштвених седница и састанака са којима су ова предавања саслушана:

1. „О модерном експлоатисању водене снаге“ од г. Д-р Мил. Миланковића, инж,

2. „Кратак преглед најстаријег доба у историји хемије,“ од г. Илије јЈојкића, сапд. сћет.

3. „Алуминотермија“ од г. Тодора Миркова техн. 4, „О пловним сметњама“ од г. Косте Перића

инжењера. Стање благајне је било ввако: Приходи 5831% круна Расходи 30252 | „

Остаје за догодине готовине 280:59 круна.

Ове школ. год. је друштво добило на поклон и набавило знатан број стручних књига, те сада укуп'а вредност књижнице износи око 2000 к. и броји 145 књига и 184 свеске.

На овој закључној скупштини изречена је хвала свима добротворима, члановима помагачима и уредништвима, који су своје листове бесплатно слали, на помоћи, коју су друштву указали са молбом и жељом, да се на ове и други српски родољуби угледају.

Власник за Улружење Срп. Инжињера и Архитекта Мих. Ј. Валента шеф инжењер општ. Београдске. Одговорни уредник: Нестор Манојловић, начелник Минист. Финансија у пензији. Ревавска ул. бр. 69. Штампарија К, Грегорића и Друга — Београд. Краљев трг бр. 11.