Српски технички лист

БРОЈ 2. -

У Београду 9. Јула 1906. год.

год. ХУП.

СРПСНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Хокцесије за грађење железница локалног значаја.

Неколицини предузимљивих људи, па за тим окрузима пожаревачком и погринском, као моралним и пракним лицима, дате су концесије за подизање е4еанаца у дотичним крајевима. 2:

Колико је за' похвалу што сенпу нас приватном иницијативом почињу да покрећу послови од већег значаја, толико је неразумљиво што надлежни државни Фактори, који су позвани да свако усталаштво потпомогну, нису овај покрет прихватили искрено и свесрдно, па прегаоцима дали такову концесију, која би се дала остварити

Кад се прочита закон о концесији за грађење и експлоатацију ових железница долази се до уверења, да се на тако изложеној основици те железнице у. опште не могу подићи.

Оно што је најважније за послове ове врсте, о томв нема ни помена у читавом тексту за концесију ато је Финансијски план, по коме би се предузеће пмало извести

Кад се за Финансијски успех није постарало, ствар мора пропасти, ако св закону том правцу не измени, или се не нађе други начин, при коме би српска држава морала активно учествовати, да се предузеће спасе.

Ми треба једном за свагда да будемо на чисто с тим:

179. Да се железнице не могу рационално подизати домаћим капиталом, зато што је овај скуп ми што га нема у довољној количини; #9, Да се зајам за железнице мора тражити на страни; и

36. Да се за такови зајам мора дати као јемство сигурна подлога.

Па какву подлогу могу датп окрузи који су постали копцесионари 2

Никакву, — јер он:: за то законом нпи-

су овлашћени и кад би имали материјалце могућности да је даду.

Али не смета само то, да се грађење железница обезбеди. Већа је препона, може бити, у томе, што дотични окрузи не уживају кредита на новчаном тргу, да би ге њихове обвезнице, без државне супергаранције, могле емитовати.

Па кад је тако, онда концесије у оном облику у коме су издате немају стварне вредности и по томе могло би се рећи, да су дотични устаоци просто наведени на излишне трошкове од стране надлежних, који су концесије даровали,

У Енглеској, где је индустрија јако развијена и где зато постоји сва вероватноћа, да ће се пројектоване. железнице у брзо рентирати, при давању концесије предвиђа се минимална државна гаранција.

То се чини једино из државничких разлога. Тамо се сматра, да је држава с једне стране позвана да подстиче приватну иницијативу на рад, а с друге стране да се брине да они њени држављани, који таково усталаштво посредним путем помажу, могу бити спокојни, да њихов капитал није изложен никаквој опасности.

Државни надзор при грађењу железница и државна материјална гаранција, да ће се на уложени капитал добијати сталан принос, јамче британском држављанину, да ће се железница солидно саградити, а експлоатација уредно и рационално вршити.

У Енглеској Фигуришу оваке гаранције непре:идно и ако се, после извесног низа година, покаже да она није била и да нијс потребна и да никаду дејство ступити неће.

Па ипак, државна гаранција се ваздз тражн и кад је најмање потребна. И она се увек одобрава.

Поступати по истој основи у Србија, земљи чисто земљорадничкој, било би веома умесно и мудро.

Код нас се у напред врло добро зна, да се локалне железнице, саме својим приносом, не могу толико рентпрати, да се