Српски технички лист

Је

о)

% и М

%,

уложеном капиталу обезбеди извесна рента. И у најповољнијим приликана може се а ргоп рећи, да ће за првих 10 година, принос једва бити толики, да се покрију експлоатациони трошкови, и по томе се може тврдити да се железница, као објекат сам по себи, код пас не рентира.

За време од првих 10 година биће дакле непрестано мањка.

Па ко треба да покрије тај мањакг

Концесиопари 7!

Не. — Тај мањак могу да покрију дедимице држава а делемице округ, кроз који пролаве железнице, јер само држава и дотични окрузи имају посредне користи од тих железница, пошто се подизањем привредне

па ==

мо и дотичних крајева они највише и користе. Али, више него у Енглеској и Француској, у Србији је потребно да се држава стално брине да се приватна иницијатива развија и снажи. А то ће бити кад јој се разумним законима спреми терен, да она без ризика може улазити у велике послове од опште народног значаја.

До данас вотираним законима о грађењу железница локалног значаја то се не постизава; на против, њима као да се иде на то, да се концесионари доведу у безизлазан положај.

Н. Манојловић.

ми 2

ПИ Прилог техничкој терминологији.

да најважнију и најчешћу врсту објеката, који се јављају на саобраћајним пругама постоје три разна назина: пропуст, мост и вијадукт. Сви ти објекти, по битности, не разликују се један од другога и често се дешава да се ти називи мешају. Да би се то. једном избегло, принуђени смо, да у говору или писању 06јашњавамо шта ми разумемо плод једним или другим од ових имена. Мислим, да би било корисно, да се ти називи утврде и по могућству постави граница до које важи један, а кад почиње важити други термин. Тога ради ја предлажем, да се пропустом зове сваки онај отвор у трупу железнице или пута, који не прекида континуитет о земљанога трупа и остаје ниже круне насипа или усека. |

Моста би међутим био онај објекат који прекида земљани труп, издижући се изпад круне насипа или усека.

Величина. отвора код. пропуста и мостова одређује се поглавито. с обзиром на, количину воде или величину саобраћаја, који треба, кроз њих да прођу. Ако мост по ширини и висини свога отвора не стоји ни у каком односу 6 количином воде или величином саобраћаја, који треба испод њега да прођу, онда га треба звати вијадукта. Виадукти се јављају на место насипа, на местима, где је из практичних или конструктивнх обзира грађење насипа неизводљиво или нерационално, као што је то на дубоким јаругама, стрмим странама, језерима и Т. д.

„Врста материјала нема утицаја на назив објекта, јер пропусти као и мостови и вијадукти могу бити камени, гвоздени или дрвени.

Ви С.

та

0 издору система парког Кошла.

Џри избору когла за једно извесно постројење, природно је, да треба изабрати онај систем, који ћ> за дану прилику најбоље и целисходније да одговара, Одговорити пак на питање о избору котла није баш тако лако, као што на први поглед изгледа. Захтеви, који се једном котлу стављају нису само многобројни, већ и разноврсни, те је с тога потребно, најбрижљивије испитати прилике и околности под којима ће котао радити, а такођер треба имати искуства и у самоме систему.

Сваки котао треба топлоту горива што потпуније да искоришћује; што сувљу пару да производи; основни капитал као и трошкови одржавања несмеју сувише велики бити; на котлу несме бити брзог абања; у из-

, весним приликама тражи се да заузима мало простора, да ' роизводи брзо и периодично много паре; да при прекиду рада не показује велике топлотне губитке и т. д. Котао, који би свима овим захтевима одговорио не постоји. Сваки систем котлова има своје одлике и природно је, да поред добрих има и рђавих,

Цри избору система котла за неко ново постројење морамо се ограничити на најглавније захтеве, којима котао треба да одговара, па према тим захтевима својства разних система котлова проценити и најповољније изабрати,

Околности које утичу на избор следеће су:

Гориво. Нисмо увек у могућности да имамо добар горећи материјал, па чак шта више и онде, где таквог