Српски технички лист

Млечног шећера. 28 Екстрактивних материја Та бг

Минералних фосфатних соли . омер се им тв ние

укупно 100.

Плазмон у праху може се додати сваком јелу

93 —

| било сув, било растворен; не троши се такав какав је,

већ са додатком релативно велике количине воде.

Медицинска употреба казеина као и за крањење била је предмет многих испитивања; у последње време узето је због тога врло много повеља.

а. С. ПБ

(продужиће се)

Услови за лицитације

Други став члана 5. треба да је одређенији, исти би могао да гласи: „одбачени материјал уклања предузимач о својем „трошку, не учини ли то он саму

одређеном му времену, то ће послодавац —- надлежна власт — исто извршити и исплатити из зараде предузимачеве“. Чланом 6. одређено је шта ће снаћи предузимача, ако нема увек довољан број раденика и довољно материјала да грађевину доврши на време. За ту кривицу прописана је драконска мера: предузимачу се посао одмах одузима.

Али то није правично, | | е -

Пре него што се посао одузме од предузимача треба га позвати да у року од. дана повећа број раденика и изврши набавку потребног материјала, па ако он то неби учинио, и свој поступак не би оправдао, тада мека се одређује комисија са задатком, који предвића члан 6.

| Ваља се вазда ставити у положај предузимача и веровати, да ни најлошији међу њима неће ићи на то да изгуби посао без велике невоље; а кад је неко на муци, право је да му се помогне. Држава неће имати никакве користи од упропашћених предузимача, него баш на против, она ће имати штете. Дакле треба да их штеди где год може.

Чланом 7. императивно се налаже предузимачу, да је он дужан извршити сваки вишак, нареди. Ово важи нарочито у том случају, ако за тај посао већ има и предвиђена цена у предрачуну,

Али с друге стране потребно је, да се и дотична власт обавеже, да ће такву врсту послова; или њима по раду сличну, за које би се по аналогији већ утврБених „цена, нова цена лако могла одредити — само дотичном предузимачу поверити, а да их неће давати у у израду другом неком предузимачу са стране “или их израђивати у режији.

Зашто је ова одредба потребна >

Зато, што се може десити, да се неки посао, за који је случајно стављена велика цена, не жели дати

чим му се шо |

истом предузимачу, јер он ту много зарађује, те се у!

општем интересу тражи Пати пут и начин за извршење истог посла.

Такови поступак није моралан, и држава, као по- |

слодавац, не сме га упражњавати нарочито онда не, кад се знаде да предузимач не одређујесам своје једи-

начне цене, него чини попусту процентима на укупан |

износ дотичног предрачуна.

Кад би се и предузимач користио правом које послодавац за себе задржава, онда би први по анапо“ гији, захтевао да се разреши извршења свију оних вишкова при којима га очекује извесан губитак, остављајући држави да те послове свешава по својем најбољем умењу.

Наравно' да послодавац неби никад пристао на такови захтев.

Али има још нешто што би требало у условима предвидети у корист предузимачеву.

Кад се ставимо на гледиште да држава не сме да иде намерно на то, да једног својега грађанина штети, мора се тачно „назначити. у процентима према дотичној врсти послова: највећа количина, коју је предузимач дужан да изврши као вишак односно: колики сме бити процентуални мањак у пословима а да га предузимач мора извршити без права на накнаду. Узмимо да за неке скупоцене послове предрачун предвиђа Аиер М- грчког мрамора, и да предузимач, имајући пред собом релативно малу количину, одређује за исту цену тако, да на том специјалном послу, ништа не зарађује или чак да губи. Међутим у току рада покаже се да место 4, М“ тога камена треба 20 м% или 5 пута више, било што је у предрачуну учињена рачунска грешка, било да је накнадном потребом вишак про зашао.

Може ли се захтевати од предузимача да тај и толики вишак набави по исту цену и у истом времену као и погодбом предвиђени камен.

Извесно је, да не може.

Може се правдати одступање од предрачуна са 20 до 30/ али пе одступања са 300—400"/,. Диференцију у цени треба да плати послодавац. односно, ако хоће, може да изврши сам све набавке које прелазе рецимо 25%/, од предвиђене количине кад се о величини тражене накнаде за вишак, преко 35%/, са предузимачем није могао да споразуме.

Исто тако предузимач стиче право на особену накнаду, ако се појави неочекивано знатан мањак у раду.

Узмимо случај, да је по предрачуну требало извршити 300.000 м.% земљаних радова. За ту количину предузимач је предвидео извесну инсталацију, набавку шина, скретница вагонета, итд. па је при одређивању

"јединачне цене, исту оптеретио одговарајућим трошко-

вима. Од једаред, послодавац смањује посао од 300.000