Српски технички лист

== 49. =

Премештени. Претписом Г. Министра Грађе- | вина од 31. јула ове год. премештен је г. Влад. Клинковски инжењер Министарства Грађевина, за инжењера грађевинског одељка начелства округа хрушевач-

ког. Истим решењем премештен је г. Хранислав Спасић инжењер грађевинског одељка округа крушевачког за инжењера грађев. одељка начелства округа рудничког, по службеној потреби.

Страна технина.

Производња ливеног гвожђа у свету, — Ливеног гвожђа је произведено за последње три године;

У 1902. г. — 1903. г. 1904 г. Тена. Тона. Тона

Сев.-америч, држ. 17821307 18009252 16497 033 Немачка 8 402 660 10085634 10103941 Енглеска 8517693 8811204 8562658 Француска 2427 427 2827668 2999787 Русија 2520904 2402500 2855032 Аустро-Угарска. 1 430 509 1821 695 1450 658 Белгија 1102 910 1299 211 1.307 399 Шведска 524 000. 489 700 516 900 Шпанија 850 000 380 284 40 000 Канада 319 557 255 418 270 942 Италија, 30 640 45 000 88 965 Јапан 32 435 35 000 35 000

Свега _ 43.480.042 43.972.366 45.108.315

Е. Оћ. ј. Гћот.

Јапанске жељезнице. Из једне статистике ових жељезница види се: да је концем 1872 год. Јапан имао 284 Км. државних железница. 1883 год. 290 км. државних и 101 Км. приватних жељезница, 1893. г. 892 Км. државних и 1214 км. призатних жељезница, 1903. год. 5152 Км. државних и 5040 приватних жељезница. 1904.—05. год. било је 8959 Км. жељезница, и то 3328 Км. државних и 5630 приватних са. 29 друштава. Трошкови грађења стају просечно 374 900 динара, али се према конфигурацији терена крећу у врло широким границама од 46800 до 1,450,000 динара.

Укупан бруто приход целе мреже био је у 1904 | — 05, години 311.; мипијона динара ачистприход О |

милијона динара. Укупан возни материјал износио је те године !

1644 локомотиве. 5242 вагона за путнике и 23 308 теретних кола. На свима пругама било је 66 508 слу-

жбеника. М. Јов

Нов утицај рударства на појачавање железничког саобраћаја. Једна нова брига за железничке управе. У готово свима рудиштима појављују се промене на земној површини које постају отуда што се шупљине постале | вађењем руде просто напусте, и тек се повремено саме | наспу. једино сигурно сретство да се промене на зем- | ној површини над рудиштем спрече, јесте остављање | довољно јаких стубова у самом руднику, али се опет тиме губи на руди; тако н. пр. у угљеном басену горње Шлезије штетује се читава четвртина постојећег

а

угља. Покушавало се да се шупљине испуне неупотребљивим (бацђ) материјалом, али је ито недовољно, јер се тај материјал под притиском горњих слојева. компримовао за 50 своје првобитне запремине. Нов један начин испуњавања шупљина употребљен је сад у .гор. Шлезији. Састоји се у принципу у томе да се у шупљине уводи земља натопљена водом, која се маса нарочитим цевима по руднику разводи. У једном руднику врши се добављање потребне масе земље и песка нарочитом жељезн. пругом нормалног колосека. и 13 км. дужине. Овај транспорт нагони на размишљање у колико ле потреба материјала за испуњавање експлоатациом угљених рудника проузрокованих подземних шупљина утицати на цео жељезнички саобраћај. У гор. Шлезији било би потребно 7000 000 куб. мет. земље годишње, ако би се само четвртина подземних шупљина попунила. Та се кубатура не може набавити у непосредној близини рудника, остаје да се довуче из веће даљине. Но и то је тешко. Тежина те масе земље износи !1 милијона тони, а цео саобраћај држав. жељезница у угљеном крају износи око 29000 000 тони што значи да би саобраћај требао по тонажи да порасте за 38%/,. Овако увећање саобраћаја

| неби се могло са постојећим материјалом издржати, и

сад управа тамошњих жељезница озбиљно размишља како да подмири ову нову потребу, која ће свакако расти, јер се поменути начии попуњавања шупљина, почет 1901 год. показао врло добар.

М. Ј. В.

Благајникова пошта. Пратили су по 10 дин. г.г. Јулус Шмит индустријалац из Ваљева. Риста Алексић предуз. Ваљево

Никола Спајић а 7

Никола, Вујић гЕ „

Крста Унковић , „

Никола Блажић ,, в

Никола А. Јовановић за Николу Матића

Вељко Лазић пред. Ужице

Андрија Брушија пред. Обреновац

Милош Кораћ трг. Ваљево

Грађев. Одељак начал. ваљевског

Риста Ђорђевић пред. Шабац

Михајло Јовановић пред. Београд

Димитрије Стојановић „ ћ

Грађев. Одељење суда Општине града Београда.

Власник за Удружење Срп. Инжињера и Архитекта Мих. Ј. Валента шеф инжењер општ. Београдске. Одговорни уредник: Нестор Манојловић, начелник Минист. Финансија у пензији. Ресавска ул. бр. 69. Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд. Краљев трг бр. 11.