Српски технички лист

ПН о

БРОЈ 7.

У Београду 13. Августа 1906. год.

год. ХУН.

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

(О грађењу наших железница.

У једном од прошлих бројева овога лпста саопштено је неколико података о отпочетом грађењу наше железничке мреже. Тим почетком учињен је знатан корак у напред. Од дугих договарања и мудровања, којима изглодало је, неће бити краја, прешло се најзад делу. Тиме је уједно престала потреба објашњавања значаја железница за свеколики напредак земље и место тога на реду је, да се претрзса питање о начину извршења тога колико важнога толико и тешкога повла.

Могло би се очекивати тање већ

да је и то пиу напред решено и да су реди начин извршења тих радова, као пи њихов обим, коначно утврђени. Међутим то овде није случај, те и данас, кад се већ приступило послу, нема још одређенога плана за његово извршење. Тако увек бива код послова чије се извршење одуговлачи п растеже, где се јављају многобројне комбинације, предлажу измене планова и пројеката, нови начини финансирања, и на послетку, и то врло често, даје се места и могућноста и таким утицајима којима овде никако нема места,

Поред тешких економских и Финансиских услова, који су били узрок одуговлачењу грађења железница, не мање сметали су и ти недопуштени утицаји, диктовани себичним и уским интересима чисто лоКална значаја, а по неки пут просто завишћу. Они су били не давно честе појаве, а и данас могу бити од штетних последица за правилно решење питања о грађењу железница и за успешно извршење његово.

Данас, када сви видимои признајемо да је наша највеза беда у оскудици правилно развијене железничке мреже, и да је грађење такве мреже нзодложна и прека потреба, био би највећи грех жртвовати интерес тога грађења ма којим другим ситних интересима појединаца или група. Дужност је свих чинилаца и свесних грађана, да сва-

ком приликом одсудно одбијају те утицаје, који траже да се на рачун ошитих интереса, задовољавају сеобичне тежње појединаца; инжењере на то обавезује и дати завет да ће предано пи савесно служити делу коме су се одали.

Надати се да ће пред тим здруженим отпором нестати тих себичних тежња, те ће се и њихов дојакошњи утицај ускоро ваборавити. Ну, најбоље и најверније средство, како против себичних тежњи тако и против: многих безбројних комбинација и предлога. од званих и незваних, јесте сам рад, рад по утврђеноме плану и без оклевања. Истина да иовде — и то више но игде — важи правило: „трп пут одмјери а четврти осијеци,“ — но одмерити треба сва три пута одједном, боз одлагања, не чекајући да се резултати добијени мерењем у једноме правцу забораве и затуре. Треба имати на уму да се гвожђе вруле кује и не давати му да се охлади; иначе за сваки рад утрошиће се много више и времена и средстава, него што би могло п требало да буде.

к

Да би по могућности допринео правилноме решењу задатка о грађењу наших жељезница, ја ћу овде учинити неколико напомена, које треба, мислим, имати у виду при оцени могућих комбинација за решење тога питања.

Прво питање на које треба дати одговора јесте: ко треба да гради наше железнице 2

Страна друштва на сваки начин не могу ући у комбинацију. Само знатним жртвама и повластицама од стране државе могла би се привући страна друштва, да узму удела, у грађењу или експлоатацији наше железничке мреже; али тим жртвама на далеко не би одговарале користи од њиховоса суделовања. Очевидност овога доказана је у нас горким искуством, и због тога и нема потребе да се, поред тога што је до сад о