Српски технички лист
Х ги ИН — ши: (ја ићи пазе Ре т- песни ти“ ти увери === рату мод урин етив с
ара а ет и
а ала нет ето ораси пне ит нити 1 = Б=-__ А ти пена пи њу > и и + 5) ин | ТЕ б Е „а аи пе ПУН И =
Титулу инжењера могу имати и носити само они, који су добили диплому о положеном испиту по овоме закону.
(Опште одредбе. Члан 54.
Ближа правила и упуства како ће сви на који начин вршити послови Министарства Грађевина у опште, као и дужности и одговорвости за поједине органе његове прописаће Министар Грађевина.
Члан 59.
Министар Грађевина чини законске пред лдоге законодавној власти, он сачињава и годишњи буџет за своју струку и овај је саставин део државнога. буџета.
Члан 56.
Сва акта Министарства, потписује Министар Грађевина осим оних, за које он нареди и овласти начелнике одељења или вршиоце дужности. истих, да их могу они У његово име потписивати.
Члан 57.
Министарство Грађевина има свој печат са државним грбом у средини а у наоколо је натпис „Министарство Грађевина, Краљевине Србије.“
Првлазно наређење
Технички чиновници Министарства, Грађевина и они при државним грађевинским Инспекцијима и Секцијама, који се затеку у државној служби кад овај закон ступи у живот, остају и даље у олужби по свима досадањим условима и плати све до !. ја-нуара 1908 године, кога дана. ће се плате регулисати по ча. д4 овог закона.
Потребна сума за ово регулисање унеће се у буџет Министарства, Грађевина за 1908 г.
Члан 59.
Ко би од садашњих техничких чиновника Министарства Грађевина имао веру плату од оне, која се овим законом према годинама проведеним у државној служби одређује (чл, 44), уживаће своју досадашњу плату све дотле, док не уђе у ону периоду своју службе, која му даје право на већу плате по овоми закону.
Члан 60.
Сва досадања правила и упуства издата, важиће, док се иста прописно не замене новима у смислу овога закона.
Члан 61.
Овај закон ступа у живот на 90 дана по потпису Краљевом и тада губе силуи важност :
а.—- Закон о уређењу Министарства
. Србији,
Грађевина од 30 новембра 1898 године; и 6.—– Све оне одредбе у другим законима, које су противне одредбама, овога 34кона. | Чланови комисије М. Ј. Божић Свет. Ј. Поповић Са одвојеним мишљењем Милош Дамњановић, К. П. Јовановић Језд. Л. Ђокић
Одвојено мишљење
1. Мишљења сам да су грађевинске инспекције излишне.
У Француској постоје 15 инспекција а овим пројектом тражи се за Орбију 6. Ова несразмера према броју становништва једне и друге земље довољно показује излишност тих инспекција. И по садањем закону о Уређењу Министарства, Грађевина даје се постићи оно, што је се хтело увођењем Грлђевинских инспекција, а то је бржи рад и јачи надзор, кадби у инжињерском оделењу била два инспектора, на место једног преавиђеног. Та два инспектора са ннспектором архитектонског оделења довољни би били за вођење надзора за све радове, ако доиста тај надзор воде, а не буду помоћници начеаницима, као што је то до сада било.
о — У ча. 36., друга алинеја, требала, би да одпадне, јер за мишљење своје не може нико материјално одговарати, већ као. што је у првој алинеји и означено за непажњу и небрижљив рад, чему би требало додати још и несавесан рад.
3. — У чл. 58. последња алинеја, требала, би да отпадне, јер да се забрани неком отра= ном инжењеру да носи титулу инжењера у кад он право на ту тптулу у својој земљи има, ја мислим да то не може 44 буде, нити налазим да српски државни испит више вреди но државни испит у Француској, Немачкој итд. у земљама које су у техничком погледу куд комо напредније од наше, па кад је неко добио право у тим земљама да буде инжењер још пре може, но само носити титулу већ бити примљен за инжењера без полагања српског државног испита.
Милош Дамњановић нач. рач. одел.
ПРИМЕДБА : постоји мишљење да се у Министарству Грађевина створи Дирекција исто онако као што је Дирекција железничка и пошт. одељење.
Нека се г. г. инжењери о томе изјасне: у начелу.
а
Штампа К. Грегорић и Друг. — Београд.