Српски технички лист

За јако разбистравање, 30 ст. казеина замењује

:28 ст. албумина потребног за једно буре. Цена кило-

грама казеина нека је 3 17. 50, трошак од бурета биће

гоко 0,105 (у. у место 0.50 !у. За слабије разбистрава-

ње, употребиће се 10 до 12 ст. казвина од бурета,

"што даје минимални трошак.

М. Мип2 је радио на јужним винима са 5 27.

„на хектолитар; на винима из Дордоња са 6 грама.

При упоредним огледима, чињеним са албуминоидним прахом, који кошта 8 и 12 !'. килограм, разбистравање казеином је дало три пут боље резултате, у

„брзини чишћења вина, и у чачину на који св талог „издвојио и скупио.

(ете СУП

7т! —

То су главне употребе казеина. Да напоменемо на завршетку, копист од остатка Фабрикација казеина. Серум који се издваја из остатка може бити враћен у радионице масла, које га са брашном употребљују за храну свињама. Аустриски хемичар, доктор 2121, имао је идеју да извуче лактозу из серума, испаравањем у празном простору. Та лактоза, по М. Рлекоп-у, могла би со уцотребити у продуктима који улазе у дечију храну. Сви зојићје #0048 за децу, код Енглеза, имају лактозе На сваки начин, извоз лактозе био би тежак, због царинских закона; тако да млечни шећер употребљен за справљање хране, мора бити потрошен у самој Француској. Раш Кагопз превео /7. Борисављевић

ПРАНТИЧНА УПУСТВА

ложаче парних котлова

по

П. Браузеру, Ј. Шпенрату и другима

од инж. Ж. димитријевића

Вредности из ове таблице имају велаке практичне

"важности, тако н,пр. често се примећава, код славина "за контролу висине воде у котлу, да се не могу окре-

нути за време рада, ако је славински џеп од месинга

-а тело славине од гвожђа. Оваква појава даје се врло

лако објаснити, кад се само погледа у таблицу и види

_да се месинг много више шири но гвожђе, месингани · слазински чеп се рашири толико, да јако притискује

зтар, 2

на гвоздене зидове. Ако би се за израду славине употребио материјал обрнуто, онда би за време рада

“славина пропуштала, цурила а чим би се охладила и цурење би престало.

Закон да се тела са повишавањем загрејаности (температуре) правилно шире нема баш потпуне важности у опште за сва тела и све температурне висине,

ту овом правцу има и изузетака. Међу овима важно је

да се спомене и изнимак, који чини вода. Загрејемо ли воду, која је на 0'%, онда ће се спочетка скупљати све док не достигне температуру од 4' и тада она заузима најмање простора (има најмању запремину), па се после шири; откуда опет излази, да јојје густина

· највећа за 4". Тежина једног кубног сантиметра воде

од 4" зове се грам. 1000 см“ чине 1 дм%, или 1 литежина 1 дм“ воде од 4'% износи 1 килограм (1 кг.).

Велика је снага топлоте због које се тела шире,

· издужавају. Да би се то боље схватило да поменем

само ову истину: да би се н. пр. један гвоздени прут,

"чији јо попречни пресек 1 см“ излужио онолико

колико се издужава кад се загреје за 100%, морао би се о њему обесити тег од 2600 Кг. Хлаћењем се купи

· овај прут са истом снагом.

Сва гасовита тела шире се подједнако при повећавању температуре и њихово је ширење веома правилно запремина свакога гаса повећава се за

Гаји део кад се загреје за 1". Тако нпр. један литар

ма кога. гаса. (1000 см%) порасте за 1999/278 = 8,66 см“,

кад се загреје више за 1'%. По овоме се закону шири и ваздух и сва остала гасовита тела.

84. Прелаз у течно и гасовито стање утицајем топлоте.

Свако се тело даје делити механичким путем на ситније и ситније делиће и најситнији делић који се механичким путем не да више делити зове се молекил Отуда се и вели да су сва тела састављена из веома. ситних делића, т. 3. молекила, који се више не дају делити механичким путем. Сви се ти делићи држе у вези међусобној тиме, што између њих постоји извесна привлачна сила — кохезија, која је за разна тела различне јачине; код неких тела је веза између молекила већа, а код других мања те ћемо н. пр. при сечењу за поједина тела употребити већу, а за друга мању снагу, те да раставимо везу између молекила, да их раздвојимо, да савладамо кохезију. У колико су ове честице, делићи (молекили) ближи један другоме у толико је јача и привлачна сила између њих (кохезија) а у колико се молекили удаљавају у толико све више опада кохезија. Топлота пак има ту особину да као механичка сила размиче молекиле један од другог те да смањава кохезију и по овоме се и објашњава истезање тела утицајем топлоте. Кад се повећава температура све више и више онда се и моле. кили размичу све више и више, а са тим слаби и кохезија све јаче и јаче и то тако иде све док се не дође до једнога момента кад топлотним дејством произведена сила не буде таман толика колика је и кохезија т.ј. док не наступи равношежа између ових двају сила; а кад се ово постигне, онда и молекили стоје у равнотежи и тада је најмања сила довољна, па да такве молекиле покрене; у томе се случају каже да је тело течно и оно заузима онај простор и облик, који има суду коме се налази. Про-