Српски технички лист

БРОЈ 11.

У Београду 10. Септембра 1906. год.

ПИ

год. ХУП.

СРПСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Пореза на железничке карте у Немачкој.

Да би се уложени капитал у железнице рентирао, првобитно је било заведено као правило, да се одреде што већи ставови у тарифама за пренос путника и робе. А:»о је железница приватно предузеће и нема 6бојазни од конкуренције, једном одређене високе подвозне цене дуго се одржавају, Ако такве железнице пређу у државне руке, или држава сама железнице подиже и експлоатише, онда се висина тариФне стопе одређује према приликама на које држава полаже. У новије време, биле железнице приватне или државне, тарифе се подешавају у много случајева према железницама, са којима имају да конкуришу, без обзира на мањи иди већи приход — него се ниским тарифама привлачи што већи саобраћај.

Док су још до пре неких година тарифне стопе одређивали чисто Фискални иптереси железница, данас у много случајева вивину тарифа условљавају чак и политички моменти. Истина ово још није свуда случај али политички моменти данас у тарпиФној повластици играју силну улогу.

Често пута у трговинским уговорима, путем компензације, одобри се неком страном артиклу, кога у земљи има, ниска царинска стопа, тако да потпомогнут још и извозном премијом, у велико конкурише домаћем артиклу, па га по кад кад и потискује Да се дејство такве ниске царинске стопе ублажи железница са својом умереном тарифом јавља се као заштитница домаћем артиклу.

Међутим државне железнице не могу свуда водити заштитну политику Нови трговински уговори, поред тога што се стопе царинске одређују компензацијом између држава, имају и нарочите клаузуле о узајамном третирању робе и путника уговорних држава. У томе се иде тако далеко, да се изриком утврђује: да се роба и путници друге уговорне стране морају третирати на железници као роба и путници сопствене државе, кад

иду у истом правцу и испуне исте услове, и обратно. По овоме се јасно види, да се тарифна,

политика железничка често доводи у јаку потчињеност трговинских уговора, т. ј. да ови условљавају многе тарифФне стопе железничке. — И тако, кад би хтела једна же-

лезница да води тарифну политику у своме сопствепом интересу, њој је то у таковим приликама немогу!је. Ако дакле железница хоће да одговори и општим државним пнтересима, она се мора неки пут поклонити моментима са стране, и невољно спуштати своју тарифну стопу.

На. овакој. основици склопљени су нови трговински уговори између Русије и Немачке, Немачке и Аустро-Угарске, Италијеви АустроУгарске и т. д. Међу делегатима за трговинске уговоре било је у овим приликама и железничких делегата ради третирања питања из железничке тарифне политике, која се доводи у везу са појединим одредбама трговинског уговора.

На тај се начин тарифна политика железничка све више компликује, и изгледа, да ће се, у не тако далекој будућности, велики део тарифних железничких питања ре: шавати дипломатским путем, исто онако као што се и сва, скоро, питања трговинске политике решавају.

И ако конкуренција налаже спуштање тарифне железничке стопе, ипак усљед државних политичких момената државне железнице, имају при свем том сталну тенденцију, да повећају своје приходе, јер, по данашњем устројству државних буџета, железнице као да имају за задатак да држави дају знатне приходе. Железнице, у неким државама као да немају више главну задаћу да приближе растојања, да возе што јефтиније и што удесније, него и да буџетске приходе повећавају. И тако ону Фискалну политику, коју су у главном некад водиле