Српски технички лист

— 82 —

приватне железнице и акционарска железничка друштва данас почињу да воде државне железнице за рачун државе. А то се чини и покрај социјалиих захтева да тарифних пореза, па чак да и саме подвознине, не буде, илп да се бар сведе на најумеренијп став. Држава не води о томе рачуна, јер се тиче њених сопствених прихода, иу том случају она не бира срества да их што више повећа. _

Супротно некадашњем захтеву, да се железничке тари|е спуштају у интересу домаће производње и олакшања сазбраћаја, данас св опет дажу железничке тарифе, само не више непосредним путем, него посредним, у виду нарочитих такса. и дажбина.

Почетком ова године у Аустрији требало је покрити један дефицит у буџету, па кад св нпсу могле, услед силних протеста, да повећају подвозне тарифе, заведена је једна пова споредна такса, која је названа станична танса (5банопзсеђићг) за сваку полиљку.

Немачке железнице чије су тарифе за путничке возове нешто скупље од наших, нису могле повећати тарифне стопе, јер се у парламенту наилазило на велики отпор. Алп како је држави безусловно требало новаца а извора за нове приходе није било, то је она прибегла оптерећењу порезом путничких железничких и паробродских билета у читавом Немачком царству. Усвајање једне овакве посредпе порезе, коју плаћа сваки путник који железницом уђе у намачко царство, било је много лакше, него стварање нових извора за покриће ванредних убојних потреба, јер ову порезу плаћа не само Немац него и сваки странац. Овим поступком Немачка је алармирала цео свет, она је увела ову порезу изненада и нагло, не сачекавши да се то повећање подвоза спроведе у тарифе редовним путем, и тако све железнице, које с њом имају пословне везе Немачка је вешто ставила себи на службу: јер оне имају да наплаћују ову порезу од својих путника, који узму путничке билете за Немачку. Од !. августа о. г. на

билетама за кружни саобраћај (а од 1. октобра за све саобралаје путничке) прикупљају све европске железнице ванредне прихода за рачун немачког милитаризма, и то баш данас, кад се држе интерпарламентарне конФеренције мира, на којима се тражи смањење војске и војног материјала и решавање спорова мирним путем.

Заведени порез на путничке билете у

"немачком царству (Решвеће Рејоћзђаћг Каг-

(епз[ејег) знатно поскупљује цене подвоза. Тако се н пр: досадашњљ подвогна цена од 50 марака повећава за [ кл. са 8, за По кл. са 4, за ПГ кл. са 9 марке. Наплата ове порезе почиње чим су подвозне цене веће од 60 фенига, процентуално узевши она је већа за [ класу но за П, односно већа за П но за Ш класу. Дакле, онај који може да плати сокупљу класу, плаћа процентуално и већу порезу на путничку билету

Наплаћивањем станичне таксе у Аустрији, и порезе на путничке бнлете на немачким железницама п бродовима, тарифе се повећавају посредним путем, и ако у ствари ова повишица не улаз: у тарифе нити мења та рифине стопе. Што против те дажбине протествује маса, која је нај јаче осећа, о томе не води рачупа земља, која има освајачке тежње

Бојати се да за овим трагом не пођуи друге државе, те да и оне не отпочну п1озећавање својих тарифа наплатом посредних пореза, које се на овај начин и лако наплаћују. Кад би тим путем пошле и остале државе, да дижу тарифе својим железницама, онда би оне савршено промашиле главну тежњу за којом се иде код железница, да се ократе одстојања и да се путује по цену што нижу, и начин што подеснији, и удобнији,

Надамо се да ове новине које су заведене у Аустрији и Немачкој неће бити разлог да се некад и код нас тим трагом пође и на тај начин стварују нови извори ма за какве' потребе то било.

Јула 1906. г. Београд. 'Ж.

О наменим мостовима.

(продужење)

Но све ове побројане мане не можемо и не смемо назвати манама камених мостова. То су наше мане и наше слабости, које ми бејасмо готови да припишемо каменоме своду.

Ми смо, господо, тражили а нисмо знали и умели да себи објаснимо и преставимо начин дејства свода, и ма да јеон и без тог нашег сазнања најпотпуније вршио своју дужност што нам сведочи његова

много стољетна историја; ми смо били лени и немарни да за тако дуго време познамо особине камена, ми нисмо знали ни могли да облик свода и његове димензије одредимо према потреби не трпајући ништа

излишнога и за то и штетнога а не закидајући оно што је нужно и корисно.

Не сетисмо се раније да тај исти камен помешан са глином испечемо и измељемо те да из њега