Српски технички лист

. њујући број

БРОЈ 12.

У Београду 17. Септембра 1906. год.

год. ХУЦ.

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

Инжењерске награде у Србији и Бугарској.

Трасирање и грађење нових, споредних, железничких пруга у Краљевини Србији изазвало је потреду већег броја пнжењера. Да бин Дирекција Српских Државних Железница подмирила ту потребу не смасвојих ипжењера на већ предузетим пословима, расписала је почетком ове године, конкурс за пинжељере, странце под уговором; стављајући им у изглед плату до 3000 дпнара годишње и месечни додатак од 210 — 300 динара, за све време рада на терену.

Ако је Дпрекцији Срп. Држ. Железница, поред садашњих њених инжењера, запста био потребан јо:ш п известан број квалификованих ипжењера странаца, онда са овако обећапом наградом пије могла очекивати добар резултат. Јер добар, квалпфикован инжењер, а под уговором, неће пристати на овако недовољну награду ; пошто за свој рад у другим државама може бити знатно боље награђен. Мпислимо да је то тачно п да о томе не може бити спора. Па према томе, ла би повећала садашњи, свој инжењерски кадар извесним бројем квалпфикованих инжењера под уговором; требала је да одреди и награде какве у сличним приликама и друге државе дају. То би било правилно, ако се желело, да се Дирекцаја Срп. Држ. Железница спабде добрим, потребним јој инжељерима Иначе не разумемо циљ тога конкурса. Сем, ако је Дирекција Срп. Држ. Железница овако недовољним обећавим наградама хтела да покаже, како за награду, коју у Србији имају квалификовани стални (указни) инжењери, не би се примио ни један квали | иковани инжењер са стране, На тај начин ово би био заиста најочитији доказ: како су инжењери у Србији слабо награђени не само у компарацији са својим колегама у другим државама, него нп у сравњењу са осталим _ чиновницима Краљевине Србије мање школске спреме. Ово би пак добро

| да сада

послужило при доношењу новог заксна о уређењу Министарства Грађевина, у погледу инжењерских плата.

Дакле, да не идемо далеко пда не правимо компарације између награда обећаних конкурсом Дирекције Срп. Држ, Железница, са наградама, које у сличним приликама дају инжењерима : Русија, Француска, Белгија и т д. Ну да се обазремо на скорашњи конкуре Министарства Грађевина Кнежевине Бугарске п учинимо сравњење између ова два конкурса

Из конкурса Мин. грађ. Кнзжевине Бугарске нлјбоље се може видети, како потребну, иавалификовану инжењерску спрему цени наш најближи сусед, Кнежевина Бугарска, којој је допста стало да добије што веји број потребних јој, квалпФикованих инжењера; а напред смо поменули како то цени Дирекција Орп. Држ. Железница.

Министарство Грађевина Кнежевине Бу-

| гарске по ово годишњем државном буџету | треба да пма 99 ипжењера, п то: 63 га др-

жавне и 36 за општинске путеве. Па пошто (у времену расписаног конкурс: исто Министарство располаже само са 68 инжењера ; а Бугара (домородаца) инжењера, не може наћи ни на какав начин (бљлгари инжењери сега не могатђ се намђри по никакђвђ начинђ — Веч. Пошт. бр. 1634 од 1906 год.) — то је решило да прими у државну службу, са уговором на три године, око :0 инжењера странаца, а првенствено Словена.

Ради тога расписан је конкурс у коме су предвиђене ове месечне плате и ови месечни додаци:

1, Инжењерима, који имају више од једне. године праксе: на име плате 260 дин. (дева) па име попутине. 140 динара и на име дневнице 400. дин;

2. Ивжењерима, који имају око 3 гед праксе: на име плате 300 динара; на пме