Српски технички лист

96

Јањушевић вели да се тај кадар нижих техничких чиновн ка треба у првом реду попунити онима, који су свршили технику, а нису полагали државни испит.

Свршени техничари да се одмах поставља у за техничке чиновнике са платом од 1500 динара и с правом на инжењерски испит после 2 године. (Они, пак који неби полагали државни инжењерски испит, да се унапређују као технички чиновници и да могу до-ерати до плате од 4000 динара годишње.

Аврамовић: као и административни чиноввици, Златковић мисли да би свршеним техничарима требало одмах дати титулу инжењера, као што је то у Русији, а само плату регулисати према годинама службе.

Димић мисли: да је назив псдинжењер врло ружан (као што би био назив под“рофесор, годлекар, подсудија), и да тај газив треба заменити погоднијим. Када неби било државног инжењерског ислита, онда

би најбоље било да свршени техничари одмах имају |

титулу инжењера, али пошто задржавамо државни ин: жењерски испит, после кога се стиче право на титулу инжењера, то би најбоље било да се за свршене техничаре без државног !спита уведе титула технички чиновник.

Вишек мисли да је титула подинжењер незгодна, али да је јсш незгоднија титула технички чиновник, те стога предлаже да се свршеним техничарима даде титула инжињер-асистент.

Томић је за титулу подинжењера, на коју треба да има права сваки свршени техничар

Милоје Јовановић вели да титулу сврше- |

ном техничару при ступању у праксу треба одредити с погледом на ону улогу, коју ће он као техничко лице у пракси имати.

Ако и од сада, као што је до сада било, остане да се и поди=жињери распоређују по окрузима и железничким секцијама, где че.то као и инжењери раде самосталне псеслеове и где су у додиру са народом и предузимачима, онда треба усвојити предлог г. Златковића, па и свршеним техничаримка одмах дати титулу инжењера; али, ако се хоће да у будуће свршени техничари не буду самостална техничка лица, која ће долазити у додир са народом, него ако се хоће да они већином остају да раде у лећим техничким бироима (Министарству, Дирекцији) као помоћници инжењера и да само ради упознавања са практичним извођењем већих техничких објеката од времена га врехе излазе на терен опет као помоћници стгријих инжењера онда је апсолутно све једно какву ће титулу имати свршени техничар за прву годину или две док не положи државни испит.

Овршени филозофи добију одмах по свршетку школе указ са титулом суплекта и платом од 1500 | синара и за две године могу имати највише 10 сати школског рада за целу недељу; а свршени техничар до сада је тек у другој години по свршетку школе могао добити указ и титулу поденжењера, и, ако буде послан на терен, онда за један дан има 10 па ин 12: сати рада.

Техничари_ и по тежини и'по важности свога рада заслужују да буду изједначени са својим друговима философима, стога би законом требало одредити, | да за техничаре са погледом на то што они поред. онога, што у то време раде у бироима, имају да раде. и на другим техничким гранама потребним за струку | | и за држасни испит — у првој години буде обавезна | само половина обичног канцегаријског времена. |

На овај би начин држава добијала спремније ин: | жењере, а и техничари не би се као до сада годинама мучили са полагањем државног инжењерског | испита. |

Манојловић говори у смислу Јовановићгвог говора и :аглашава како би свршени техничари у првој години требали да остају у Министарству Грађевина, где би се за најкраће време упознали са разноврсним техничким пословима.

По том је већином гласова решено да се за свршене техничаре задржи назив подинжењер, а за нетехничаре и техничаре који за одређено време нг би положили државни испит да се узме назив: техеички чиновници.

Председник, предлаже да се пређе ка претресање члана о платама.

М. Јовановић чила закон о средњим школама, упоређује плате професора и пл те инжењера предвиђене пројектом и предлаже да се и за инжењ=ре усвоје професорске плате.

Јелисијевић предлаже да се избаце «хласе подинжењера и да остане само титула подинжењгра са правом на држевни испит после две године техничке пркасе у државној служби или јавној пракси (општинској или приватној.)

Симеоновић га потпомаже.

Димић предлаже сву редакцију као услсз за инжењере:

Државки инжењер — архитекта може постати подинжењер — подархитекта, који је положио држазни техн. испит и има две године техничке праксе у државној служби или јавној пракси.

За државног подинжењера — подархитекту може бити постављен :андидат, који је положио исгит зрелости у средњој школи и има диплому о свршеном техничком факултету Универзитета (Велике Школе) ила које више техничке школе на страви.

А за плате кнжењерима — архитектима поздлаже ову редакцију: Основна је плата државним инжењерима -- ар-

хитектама 2400 дикара на годину, која се повишава са 600 динара у почетку после пете и десете, а за тим после сваке четврте године, тако да после нвавршене 26 године службе годишња плата инжењеру — архитекти износи 6000 дивкара.

Инжењери и архитекти који наврше 30 година указне службе имају право на пензију, колико им је износила њихова последња плата.

Плата је подинжењеру —- псдархитекти 1800 динара на годину. Године службе проведене у овом звању рачунају се за пензију и за периодске повишицеа инжењерско— ар итетске плате.

Скуп једногласно усваја ове предлоге г. Димићђа.

В. Поповић веги да свај закон не предвиђа, шта ће се са онима који не полаже државни испит. Мисли да би њих после требало превести у техничке чиновнике, гце би могли да напредују до веђе плате него што је подинжењерска.

Вишек пита каква треба да буде пракса од 2 године која се тражи за инжењера.

Председник му објашњава.

Председник предлаже да се пређе ка лретрес идућег члана и чита члан 44 о платама инспектора. који се поспе краћег објашњења прима по пројекту. Члан 45. изоставља се као сувишан,

Председник чита чл. 46, о томе који се још могу примити у инжењерску струку.

К. Савић је против ограничавања права општинских и самоуправних инжењера, који рада на истим пословима и служе истом циљу као и држазни инжењери. Помиње пример са г. ]Ј. Јовановићем. По томе скуп усваја мишљење К. Савића и из чл. 45 избацује: „сем за начелнике и инспекторе,“ а остал- задржава по пројекту.

М. Ма

пп иие

Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Мих. Ј. Валепта шеф инжењер општ. Београдске. Одговори уредник: Нестор Манојловић, начелник Мивист, Финансија у пензији. Ресавска ул. бр. 69. Штампај ија К. Грегорија и Друга — Београд. Краљев трг бр. 1.