Српски технички лист

=и бине —

У оним случајевима, где би померања била знатна | код мостова. са зглавцима но- код оних (без зглавака

иси, где “се она: не могу на показани начин. одредити унапред, и сама еластична теорија свода „изневерила

би нас, јер њоме“ добијени резултати на би одговарали

истини. И у таквим случајевима омугућена: је примена свода употребом зглавака у ослонцима и темену њег овом.

Циљ ових зглавака је да спрече пуцање свода; што |

се често јавља код сводова чији су ослонци на по-

кретљивом и недовољно чврстом земљишту: Узрок | У [| У Ма | овоме пуцању свода често је узрок и слегање скела, које

увек морају попустити под теретом свода. Осим тога пошто се у таквим случајевима не може са поузда ношћу применити еластична тедрија свода, то зглавци служе још и тој цељи, да утврде тачке, кроз које мора

пролазити потпорна линија у своду, и да на тај начин“

статички неодређени задатак о рачунању свода учине

статички одређеним. Можда неће бити на одмет, да на прост начин

преставимо себи дејство и значај зглавдка у своду. Узмимо прво једноставан лук и претпоставимо,

да су се услед попуштања ослонца појавиле деформације |

на самоме луку. Очевидно је да су оваке деформације |

на телу последица извесних сила, и да из величине и |

облика тих деформација можемо добити извесног појма

и о величини и начину дејства тих сила и обрнуто,

Дакле где има деформација ту мора бити и унутарњих сила, које су изазвале те деформације. Таке деформације и такве силе могу се јавити и без наше воље и очекивања, и могу прећи границе које још могу бити допуштене. У такоме случају конструктивни лук губи способност да одговори улози, која му је намењена. Ако међутим подепимо лук са зглавцима у 2 дела,

то при могућем померању ослонаца окрећу се делови |

лука око својих зглавака не мењајући при томе ни најмање своје дужине. Пошто ти делови нису претрпели никакве унутарње деформације, то и не постоје никакве унутарње силе у њима.

Јасно је дакле, да код лука са три зглавка померења ослонаца нису од утицаја на промену напрезања у деловима лука. То нам даје могућност да употребимо сводове и на таквим местима, где би због веће попустљивости земљишта наступиле веће дефор-

мације у своду, које би игазвале знатна напрезања у

његовим пресецима. Извршјући свод са зглавцима ми ћемо моћи елеминисати утицај слегања и померања стубова и скела, а пошто су сва та померања достигла своју крајњу вредност одмах после довршења свода под сопственим теретом самога моста, јер су прелазна оптерећења моста незнатна и неће кад на мост наиђу проузроковати даља слегања и померања ослонаца. Зглавци су сад постали излишни и могу се затворити цементом или бетоном што је урађено у неколико случајева, али се они могу сставити и даље у своду, Изгледа на први поглед као да су зглавци у каменсме своду неприродно накалемљени пренашајући са гвозденог лука, ну међутим они су овде баш на правоме месту. Код гвоздених мостова зглавци чине, да, ионако лака и покретљива система, губи још више од“ своје крутости и удари прелазног терета још су осетљивији

Казали смо да су ти удари код камених мостова не

осетни-и према томе и мана зглавака са свим отпада. Многи конструктери, који из тих разлога нису

за' примену зглавака у гвозденим конструкцијама, пре-

поручују их за камене мостове.

_____[и се зглавци у своду праве од филца или олова

умећући у саставке у темену и ослонцима уске листове

“тога материјала, Оваки-су зглавци само привремени и к 773. ЈЕ 411 | || 5 залију се цементом или-бетоном пошто се скеле уклоне.

(Олово има ту добру особину, да се под већим притиском. шири не губећи своју ранију чврстину, и на тај начин повећани притисак преноси: се: одмах на већу површину, те због тога притисак на јединицу површине остаје готово константан.

Код олова, као и код камена, моћ ношења расте у толико више у колико висина притиснутог тела опада. Тако за коцку са странама од 8 см: нађено је да при 50 кгр.јем= олбво се још ни најмање не шири; а при притиску од 72 к/см“ почиње полако да се развлачи. Међутим цилиндар из истог материјала од 16. см. у пречнику а само 1,5 см. висине носи 100 кјсме и не шири се, ипочиње тек под притиском од 1450 к/смЗ да се развлачи.

Додатак антимона повећава чврстину олова и она се на тај начин може по вољи дотеривати са 5", антимона; олово има чврстину до 400 и ширење почиње тек под притиском од 500 к/см>.

За зглавке употребљује се олово изваљано у листове а не ливено олово, јер је ово друго мање једноставно и збијено а осим тога при заливању могао би камен да пуца.

Стални зглавци праве се или од гвожђа или од тврдог. камена -— гранита. Притисак са једнога дела. зглавка на други предаје се на врло малим додирним површинама и напрезање материјала на тим местима мора знатно прећи обичне допуштене границе за притисак· на камен, (Ово је потпуно оправдано опитима који су показали да је моћ материјала много већа, кад се притисак предаје само на један део површине пресека а не на цео пресек.

Тако, коцка из пешчара при обичним опитима кад је њена читава површина оптерећена показала је моћ ношења.

К == 650 к/см“.

Ако «се тај исти материјал оптерети на једноме делу његове површине умећући под оптерећења ченичну. призму мање површине него једна страна коцке, то ће моћ ношења бити у толико већа у колико је површина оптерећења мања према површини коцкине стране. Ако су стране коцке а=6,46; (=6,03; ћ=6,00 см. а оптерећење се предаје само на површину ђх где је 7,==0,5 см. и површина оптерећења равна 6,03% 0,5-== 3,025 см“ за горњи пешчар добићемо

Е РБ

Ур а ова је јачина преко три пута већа од јачине коцке из истога материјала.

= 2050 кјем.“