Српски технички лист

БРОЈ 14.

У Београду 1. Окто

мб

год. ХУЦП.

а 1906. год.

„

_ СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

Јрађење железничке пруге — Сталаћ — Обилићево.

Међу пројектованим железничким пругама видно и важно место заузима пруга Сталаћ—КрушевацЧачак-–Ужице— Мокра Гора, где се везује са Босанским железницама и продужује свој пут до Јадранскога мора. Јужни и источни крај Србије излазио би овом пругом директно на море; северни крај морао би се везати пругом Лапово— Крагујекац— Краљево а гападни прутом Ваљево— Чачак. један наш стручњак пре три године заступао је у јавности и снажно бранио мишљење, да ову пругу греба саградити са нормалним колосеком, а све остале са уским.

И ако ће ова пруга имати веома силан и повољан утицај на економски развитак наше отаџбине, ипак се још није успело да се њено грађење отпочне у пуном смислу те речи. Отпочето је грађење само једнога њезиног незнатног дела од Сталаћа до (Обилићева, и на томе ће се вероватно стати, да се тек после читавог низа година продужи рад; јер код нас __ нема ни континуитета, ни постојаности, па ни ности у раду.

Ми ћемо овом приликом покушати да изнесемо стање радова на прузи Сталаћ—Обилићево, како је оно било крајем августа месеца ове године.

одлуч-

Пруга СОталаћ—Обилићево одваја се из станице Сталаћ од главне пруге Београд—Ниш, и одмах на 800 метара од станице прелази Јужну Мораву гвозденим мостом од 150 метара отвора, и наилази на плавни терен, који прелази насипом сведо 2. Км. где у нивоу прелази окружни пут Сталаћ— Крушевац и утази у Сталаћску клисуру држећи се све изнад пута. На Км. 3 + 500 улази у село Мрзеницу и читав километар пролази кроз само село По изласку из. Мрзенице продужује горњом страном пута све до Км. 2 + 700 где по други пут, опет у нивоу, прелази пут СталаћКрушевац. иде доњом страном пута. и. високом обалом Мораве до Км. 11 + 000, где по. трећи пут прелази окружни пут и одмах улази у постају Дедина на Км. 11 4900. Од Дедине пруга иде долином Расине, скоро по терену, све до Обилићева где се завршује на Км. 14 4-– 600, колико је свега и дугачак овај део пруге.

Од постаје Дедина треба да се одвоји крак за Крушевац и даље за Чачак и Ужице. Овај крак пре-

| али и то је у питању.

| шао би Расину мостом од 60 метара отвора ниже села

Бивоља и крушевачке кланице, и изашао би на доњу страну Крушевца према селу јЈасици. Дужина овога крака изнела би 3 Км.

Овај крак Дедина— Крушевац није још почет, извесно је то остављено да се уради, када се приступи грађењу целе пруге Крушевац— Чачак-—У жице—Босанска граница.

Постаја Дедина лежи у непосредној близини тако рећи поред самога пута Крушевац— Сталаћ, и удаљена је од Крушевца (споменика као средине) 2, Км. те ће ипак моћи да послужи корисно. Крушевцу, Мост. преко Расине код Бида се. може свакога часа скљокати, а колико је нама познато, ништа није до сада спремљено да се може нов мост саградити. У томе случају Крушевац би био оцепљен од Дедине, те би остао још пут на Обилићево, али и тамо Расина. односи обалу, и како. нико ни о томе не брине, врло лако може обићи мост, а Крушевац ће остати изолован, Истина је, да ово не улази у овај оквир, нам је дужност, да и то поменемо.

Из постаје Дедина одвојиће се и трећи крак привредне — шумске железнице, која ће се саградити за експлоатацију "шуме на Јастрепцу. Претходне радове за ову трасу почела је на терену нарочита секција 1. маја ове године, Радови на терену су готови а до сада су вероватно готови и канцеларијски радови: пројекти и предрачуни. Ова пруга од Дедине до Равништа на Јастрепцу имаће око 22 Км. дужине и саградиће се са колосеком од 76 сантиметара.

Према овоме. изгледа да ће постаја Дедина, кад се саграде све пруге, имати доста посла, јер ће се ту претоваривати са јЈастребачке и" Крушевац— Ужичке пруге и обратно. За Обилићево и обратно Дедина ће бити само пролазна станица.

Пруга Сталаћ Обилићево гради се за нормални колосек. Најоштрије кривине имају 255 мет. полупреч-

воља толико је- дотрајао,

али

_ника, изузимајући један једини од 200 мет. при из| лазу из станице Сталаћ, што се морало изузетно до| пустити и применити, да би се могла Морава прећи на

погодном месту. Највећи је успон 10%„ па и он је