Српски технички лист

— 107 —

нарочито се одликује. Објекти од ломљенога камена један су доказ више, да не треба увек и само скуподеним материјалом радити. На овим објектима се види, да се и од ломљенога камена могу саградити укусни и солидни зидови. Мора се признати, да овакав рад захтева и труда и пажње, и да за овако добре радове заслужују признање и предузимач и надзорни органи.

Посматрајући радове, и ако само у пролазу, дошли смо до уверења, да се рад на овој прузи могао боље организовати. По нашем мишљењу требало је до сада извршити много више објеката, озидати и покрити све стражаре па чак и ложионицу и окретницу у Сталеаћу. Шта је томе узрок није нам познато, јер нисмо имали ни времена ни могућности да ово подробније

испитамо, али је наше мишљење, да на организацију раца треба да утичу и сами надзорни органи, јер од добре организације зависи и сам успех рада.

На завршетку овога извештаја не можемо препустити прилику, а да не напоменемо и то, да су скоро сви дрвени објекти на путу од Крушевца до Сталаћа веома искварени, а најгоре међу њима мост прехо Расине. У окружном буџету има довољно кредита за одржавање мостова, округ крушевачки има довољно ичжењера (пре месец дана једноме је' уважена оставка), па откуд онда искварени објекти и зашто Да није овај пут заједно са објектима већ напуштен на рачун железнице > Али то би било и сувише рано.

Септ. 1906. г. С—а

О наменим мостовима.

Наставак

У последње време испитан је на послетку и утицај температурних промена на свод, Резултат тих испитивања показао је, да камен и бетон нису тако неосетљиви према тим променама, но да и они под утицајем њиховим мењају своју запремину.

Ако се њиховом ширењу или скупљању противе какви отпори, то ће се, разуме се, појавити у маси извесна напрезања.

Рачунање сводова попуњено је данас и одредбом тих напрезања, која се могу јавити у њима услед.температурних промена.

Тако у темену имали би да је

15 Јене бе Маре ИЕ

Ај бе | — и УУ па

М је моменат а Н аксијална сила у темену услед температурних промена, Ј је моменат лењивости пресека на томе месту, Е модус еластичности, а а којефицијенат истезања дотичног материјала за [== 1-о; Г је величина температурне промене у степенима а | стрела лука: за ослонце имали би

Ма 15 Ј, Е. а; 6.

ПР прах пр а за ма који пресек [ с координатама осовине ХУ био би моменат М=— М'у — љђ

Из свих ових једначина види се, да су моменти и нормална сила у пресецима свода називасне од рас“ пона, да су у правом односу са дебљином свода а у обрнутом са стрелом његовом. Да би дакле напрезања у своду од температурних промена била што мања, треба бирати што мању дебљину свода и због тога употребити по могућству што бољи материјал, који може поднети и приличне затежуће силе, које ће се моћи јавити услед промена температуре.

Да ова напрезања могу бити знатна најбоље ћемо се уверити из следећег примера.

Мост преко Прута у Галицији на жељезничкој

прузи има распон 65 м.; стрелу + = 17,9 м, јачину у темену 2,10 м., у борцима 3,10 м., за Е — 100.000; а == 0,0000089 и + == 50% добили би у темену напрезање 0, = + 8,8 кгр. а у ослонцима О, == + 8,1. Ова напрезања одговарају пролазноме оптерећењу од 2 |/мУ или 9,0 + на 1 м. моста. Воз по пропису даје оптерећење од 5,3 Џм., дакле утицај температурних промена је за 70%/, већи но од прелазног оптерећења. Ова секундарна напрезања могу се елиминисати тиме, ако се свод изврши са зглавцима и зглавци оставе, да

| У случају температурних промена допусте деформације

свода без унутарњих напрезања,

__ Са овим смо прешли главније елементе, који су оживили примену камених мостова у већем обиму, а сад да поменемо још и новије погледе и методе за пројектовање и грађење засведених мостова, те да на тај начин допунимо скицу о садашњем стању и положају те гране грађевинске технике.

После укупне величине отвора, прво питање од утицаја на избор конструкције самог моста јесте конструктивна висина, која је потребна за поједине врсте конструкције. Код камених мостова, број и величина појединих отвора зависи у првоме реду од потребне конструктивне висине,

Камени мостови захтевају сразмерно велику конструктивну висину зависну од стреле која се мора дати луку, од дебљине свода у темену и висине насипа над њим. У првој половини прошлога столећа извршено је довољно камених мостова са врло малим односом стреле према распону, и доцнији објекти те врсте нису у томе погледу смелији. Код новијих мостова и ако у томе погледу није се пошло даље, ипак је примена плиткога лука постала обичнија и мостови са стрелом од 1/16 распона данас су врло чести.

Мана ових плит. лукова, да изазивају знатне трошкове за грађење сбалних стубова, ублажена је знатно.

| У доцније време начином извођења ових стубова. Место

огромне, а у исто време некорисне, масе зида са хо-

| Ризонталним саставцима извршују се данас обални сту-