Српски технички лист

а

плаћати, него одрадити код предузимача; све то није помогло ништа само за то, што је до сада могло да се ради како се хоће. Међу тим нико ово неће да разуме, него сваки криви инжењера ако је пут рђав. да оне који не разумеју положај инжењера и не знаду, ла инжењери нису кадри ништа учинити без власти полицијске није ни чудо што тако мисле. Али је жалосно кад чујете људе виђеније и од положаја, који знају све ово, па тек опет, кад виде инжењера са посмехом упитају: „што ти је, инжењеру, онако рђав пут“. Е, онда не може човек да се уздржи, а да свете критичтре не упита: да ли они мисле да су инжењери и стручњаци и полицајци, па да могу икажњавати оне који не раде, како се наређује.

Због тога ми и подижемо глас и лпмо све позване да учине овоме једном крај и регулишу ово „кулучко“ питање, те.

да не будемо до века „ивљаци и да дођемо једном до добрих путова

Оно што округ ужички толике године.

већ практикује нека се узакони за све округе. Практика је показала код ових вредних и енергичних људи, да је паметно и практично

мо-

оно што су они завели, па следујмо и ми њиховом примеру. Кад неће други окрузи добром вољом да учине замену кулука, онда их на то приморајмо законом. Ту не треба много размишљања и студирања, него само 5 10. Закона о сувоземним јавним друмовима изменити место личног рада на путовима да се плаћа,а ко то неће или не може, онда да одради; али не као до сад кад он хоће и колико хоће, него код предузимача и то онолико колико се одреди надница. О томе, да ли би ову замену требало извршити по непосред. порези или с главе на главу имају подвојена мишљења. Али је лакше ово увести да свака личност плаћа с главе на главу него по непоср. порези, јер би ово сметало много раду и прикупљању, а нарочито због одобрења приреза, који би по негде били и преко 5090 од непоср. порезе; и што би тешко онда могло да се уведе за оне којижеле лично да раде.

1. октобра 1906. т.

Ваљево. Чед Гагић инжењер окр.

Мер из минералног уља Као срестбо за сузбијање прашине.

До скора се за везивање прашине на макада-

мисаним улицама употребљавао тер добијан дестила- |

цијом каменог угља, но од кад многе фабрике светлећег гаса добијају нарочитим радом нарочити нов про-

дукат који се може назвати тер из уља (ОвКевг) и |

који је различит од тера из угља, од тада се појавило питање може ли се и он употребити за везивање прашине. У томе су правцу у Енглеској чињени покушаји, који су дали добар резултат. У мају прош, год. инжењер В. Максвел терисао је површину улице од 8500 м.З на којој је жив саобраћај аутомобила и друмских локомотива. Радио је овако: површина улице искрпљена је, локве. попуњене и уравнате, прашина и Бубре очишћено. У гвозденом суду од 225 лит. садржине загрејан је тер из уља и обичним кантама и малим ручним колицима за поливање покривена је цела површина. тером. Максвел налази да је употреба малих кола за прскање боља од кола са коњском запрегом, јер се у малим колима тер спорије хлади, а кола мање сметају саобраћају, који се при овом раду не прекида. Тер се метлама распростире и утерује у шупљине макадама. Теригсање је вршено све док површина улице није добила изглед асфалтисане улице,

Преимућства овог начина јесу: без прекида саобраћаја и жидак, течан тер упија се врло брзо, тако да не смета пролазу возова, 2. ни киша ни саобраћај не праве боре и олуке, што се

1, рад се врши |

чешће појављује кад се терише густим тером добијенам из каменог угља. То по свој прилици долази од саме конзистенције угљенсг тера (Коћјептеет). 3. Терисање тером из уља врши се брже, штеди се време, дакле и новац, сем тога је тер из уља јефтинији но угљени, 4. са терисане површине стиче кишница лако, киша не алтерише површину друма; на пробној улици и хоризонталној површини одржало се терисање од

Маја до конца Октобра. На благо нагнутим партијама држаће се терисање вероватно још дуже због бржег отицања кишнице, 5. асфалту подобан слој који се брзо образује продирањем тера до на 15 см. дубине у макадам врло успешно спречава трошење камена у макадаму и њино међусобно трење, 6. отпада поливање водом јер се не ствара прашина, према томе се чишћење ограничава само на уклањање коњског ђубрета, 7. отпада посипање песком по тером превученој површини, што је било нужно при терисању угљеним тером да би се сачувала свежа кора од пуцања и кидања, отпада дакле један извор трошка, дангубе и стварања нове прашине. Осим тога може се дозволити сасбраћај одма преко терисане површине, а код угљеног тера морала је дотична деоница да се !—2 дана за саобраћај забрани.

Са наведених разлога употреба уљаног тера играће у будуће важну упогу при сузбијању прашине на