Српски технички лист
БРОЈ 15.
Год. ХУП.
а
У Београду 8. Октобра 1906. год.
СРПСНИ
ТЕХНИЧКИ ЛИС!
ОРГ АН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.
Нешто о путовима.
О нашим џутовима је много писано у јавности. Једни су износили зло стање путова и наводили узроке томе. Други су тражили начин како да се ово зло отклони, те да и ми имамо колико било боље путове, него што смо до сада И наше је Удружење нешто на томе почело радити, прикупљани су подаци и мишљења о замени кулука, пи-
сано неколико чланака о томе, а г. проф. Стаменковић штампао је п књигу о томе: »Мисли о кулуку“. Па иџак од свега тога
још нема никаквог. ревултата. СОтало се на пола пута, па се даље не ради ништа. Овоме кратком члаччићу и није циљ да
то питање пснова претреса, или да расправља.
питање о томе, да ли треба радити на замени кулук', и како да се то изврши. Сви и звани и незвани са тиме ву начисто, да
је он преживео себе. Али само треба наћи начина како да се замени. Па тога и покренух ово питање о путовима, те да се опет отпочне што било радити на томе. Сад
је на окупу и Нар. Скутиштина, па би. тим лакше могло ово питање да се реши: Ни
један од народних посланика саним предлогом. Од неких посланика било је у прошлој сесији предлога ва ово, али није мотивисан, него је остављено питање не решено, да се тек тражи начин о замени кулуга.
Наше Удружење требало би ово питање
сад понова да покрене. Она господа колеге, |
који нису по окрузима и не знају какву муку због тога ми окр. инжењери имамо. Од нав се тражи не само да нађемо и обележимо
добру траву, што се већ и по себи разуме, |
него и после кад се траса одобри и нареди просзцање, инжењер треба да учини поделу на све ошштине преми тешкоћи рада и броју кулучећих глава. Па и поред овога што још инжењер треба за све време рада да је са људима, он мора често да врши и полициј-
неће овоме бити противан, само да с> изађе са мотиви- |
ску службу при раду. Ретко кад да из ђепип који полицијски писар на рад, капетани се тога не сећају а начелници окружни имају свакад већих државних послова. Сва брпга на путу остави се пнжењеру. Па да још бар
изађу људи на рад ни по мукв неби било. Него, шта биваг Од 300 доб +00 људи што
би требало да пзађу из једне ошштине не изађе у најбољем случају ни 50—60, а често нема ни толико. И то што пзађе, све је сироллиња. Не-води се никаква рачуна о томе, ко је изашао а ко- није После неколико дана, пошто је оно људи што је изашло нешто прочепркало, разиђу секућама. Инже-
_њеру не остаје ништа друго него да поднесе
извешће о томе, како нису изашли на рад полицијецп чиновници, а није било ни људи довољно, те није ништа урађено. Ако се'тај пзвештај пошаље пол. власти често ће одређени пибар одговорити, како он не разуме те послове око рада, а врло често св ништа и не предузима. Има путова, који су пре 5—6 година почети да се раде, па ни до данас јот нису урађецп. Инжењери све што су могли радити урадили су. Излазилп на пут, давали упуства, јављали за оне који нису изашли да се позову, па ништа од свега тога.
При оправци путова још је и црње и горе. По читава туцета наредаба и објашњења издаду се од инжењера шта треба урадити на коме путу, остављају се рокови за довршење, по два три пута, па опет ништа. Кад треба узети на одговор оне, који то неће да изврше, онда ту престаје инжењерска власт, а они који треба то да ураде неће.
И због тога само, што се тако олако пролазило и није округ ваљевски прошле године“ дло пристанак да плаћа само по десет динара годишње па да никако не кулучи нико, него се већина изјаснила, да су ради да кулуче као и до сада. И ако је објашњавано да они, којп немају да плате, неће ни