Српски технички лист

— 124 —

и ван ње, а нарочито у возној служби. Директор једног великог железничког друштва вели: Фраза о личној слободи није за службу у којој су неопходно потребни тревни људи и бистре главе, данас је апсолутна већина железничког особља у Америци апстинента или како тамо кажу: темперенцлер. Велике пруге поступно издвајају све службенике, који у служби или ван ње употребљују алкохол, објављују и рок после кога ће код њих радити људи који су апсолутни апстиненти. То важи не само за ниже особље већ и за више чиновнике. Цео овај рад јако је олакшан тиме што је уверење о шкодљивости нарочито редовне упо“ требе алкохола и велике користи од апсолутне апстиненције много јаче продрло у све друштвепе слојеве, но што је то у земљама с ове стране Океана.

У успешној борби против алкохола после Америке долази Енглеска. Код велике западне железнице не сме се у станичним просторијама давати особљу и радницима никаква алкохолна пића. Забрана се правда тиме, што се из искуства зна, да се већина несретних случајева проузрокована кривицом особља има припивати дејству алкохола. Но највише је ова борба показала успеха иницијативом самог особља. Само једно друштво, основано 1882 године, у цељи да шири потпуно уздржавање од алкохола међу свима железничирима има данас око 28000 чланова. Поред тога друштва има још више других, која сва деолају у истом правцу а са најбољим успехом.

У Немачкој су се железничке управе до сада ограничиле у главном на стварање згоднога земљишта за будућу пропаганду против алкохола. Ту долави поправка станова, простора, за привремено обитавање или само преноћиште, побољшање хране, добра пијаћа вода и освежавајућа пића 6оз алкохола. 'Тек пре кратког доба пруске државне желевнице, побуђене тешким случајевима из последњег времена „како се у циркулару вели, забранили су чиновницима и раденицима који су у саобраћајној служби, сваку употребу алкохола. Но дали ће та забрана моћи да се изврши још је у питању нарочито кад се узме у обзир да је већина још недовољно обавештена о директној шкодљивости алкохола као крепећег напитка и о непотребности његовој као животне намирнице. У цељи обавештавања масе основано је удружење немачких железничара апстинената, по типу који већ постоји у Швајцарској и Француској, Данској и т. д. И ово је удружење показало за 4 годино од кад постоји врло добар успех, не само што је добило знатан број убеђених присталица већ поглавито с тога што је и у ширим круговима пробуДило велико интересовање и створило разумевање за борбу против алкохола, па је и то утицало на многе да постану строги умерењаци у правом смислу те речи. —

Како ли стоји ово питање код наших железничара“ Ме 4 В.

О каменим мостовима.

(Н аставак)

За распоне веће од 40 м', због знатне дебљине свода, тешко је наћи једноставне квадере, а они би поред тога и теретили јако скело под сводом тб би се ове знатно повијале. Да би се избегли тешки и скупи квадери или вештачки блокови и скупе скеле, препоручује се, да се свод подели по дебљини у прстенове, који су везани зупчасто међу собом. Број прстенова може бити два, три или и више. Поједини прстенови изводе се одвојено један за другим и на тај начин први прстен, који је свом својом тежином налегао на скеле помаже сад овима, да носе други, а овај с њим заједно носи трећи прстен итд. Оптерећење скела на тај начин знатно је смањено, и оне се могу лакше конструисати него у случају, кад би се свод изводио одмах у целој јачини.

Овај начин делења свода у поједине прстенове, може се применити и код свода из цигаља, а поједини претенови могу се изводити и потпуно независно један од другог без зупчасте везе,

Ово дељење свода у прстенове није теоријски сасвим оправдано, јер се не зна начин и величина. улоге, која долази на сваки поједини претен, али искуство на, извршеним објектима и веома задовољавајући ресул-

тати добијени тим начином свођења, одстранили су

сваку сумњу у пододност овога начина,

[

Интересантно и важно је извршење појединих прстенова па био само један или њих више у своду. У овоме погледу разликују се два начина, који су дали подједнако добре ревултате и могу се подједнако препоручити. Први је начин Француски и употребљен је од Бејоштве-а при извршењу великих сводова мостова Апботпебће, Замацт и Сазђбејећ од 47; бб и 41,2 т. рас= пона, Најмањи од њих има 2 прстена и дебљину у темену 1 а у ослонцима 2,6) и 2,48. Друга два моста имају по 8 прстена,

Због неизбежнот слегања скела појављују се у своду пукотине, кад се оно изводи непрекидно од ослонаца идући к темену. Рогови скела под теретом свода, савијају се међу подупирачима и услед тога отварају св и пуцају саставци у своду над подупирачима. Осим тога, збо" једностраног оптерећења пењу се скеле на неоптерећеној сдедини у вив, а због малог броја нападних тачака за извршење свода треба много времена. Да би све ове незгоде биле откаоњене, а поглавито пуцање свода, свођење се не отпочиње само од ослонаца. већ од 10—12 вештачких подупирача. Оптерећење и слегање скела тада је много равномерније, а свођење пошто се врши на више места једновремено иде несразмерно броже. Над свима подупирачима у ске-