Српски технички лист

БРОЈ 17.

год. хуп.

Београду 22. Октобра 1906. год

СРПСНИ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

ИС!

друга лицитација за грађење Кеја и главе ислуста у Сабу.

У бр. 4. „Техничког Листа“ од 23. УП о. г. ми смо у кратко изложили, да је прва лицитација, на дан 5-ог јуна о. г., остала безуспешна једино због тога, што је један од

осам понуђача поднео доста, неодређен ал-

· тернативан пројекат и тиме унео извесну забуну у редове оних, који су имали у овој ствари да пресуде.

Одсек за канализацију, при одређивању друге лицитације за овај исти посао, није ни у колико узимао у обзир поменути алтернативан пројекат, што доказује: да смо имели право кад смо тврдили да је општински одбор био на погрешном путу, кад је због таквог пројекта пропустио да, при првој лицитацији, донесе одлуку да се посао уступи ономе понуђачу који се посла прима, по најнижој цени као што наређује | 2%. закона о подизању јавних грађевина.

Измене, које је одсек за канализацију учинио на својем првобитном пројекту, огледају се у малој разлици предрачунских цена; при првој лицитацији иста је била 995 929 динара, па се при другој лицитацији попела на 19598795 динара.

Али ни ова друга лицитација, одржана на дан 30 септембра о. г, није одобрена од стране општинског одбора, и ако је на истој било пет утакмичара.

У бр. 15. „Техничког Листа“ показано је, да су два домаћа предузимача поднели понуде јевтиније него што износи предрачунска цена одсека за канализацију, а да су три стране предузимачке фирме тражиле 20 до 30 од сто више него што је предрачуном предвиђено.

По томе дакле, општински одбор, на основи 5 24. Закона о подизању јавних грађевина, требао је просто да усвоји најнижу понуду, те да се једном послу приступи, јер, ако ћемо право рећи, од 5:07 јуна до данас, пропустило се четир најподеснија месеца за ову врсту радова.

Али одбор општински није тако поступио изгледа једино зато, што најнижи понуђач није испунио једну погодбу, која се условима тражи, а то је; што није изриком означио мајдане из којих намерава вадити камен за израду кеја! | Кад неки утакмичар не испуни све погодбе, које су за лицитацију условљене, он се просто елиминише, не узима се у обзир, па се иде даљв и посао се уступа ономе, који после елиминисаног утакмичара нуди најповољније услове. Ово би био сасвим логичан поступак.

Да се овако поступи било је ослонца у осталом п у чл 6. Услова за лицитацију, тим пре што је и прва лицитација остала бевуспешна узроком баш овог истог утакмичара. Ошитински одбор нашао је, да он не треба овако да поступи налазећи да смисао члана 93. Закона о подизању јавних грађевина, не допушта таково поступање. Међутим члан 93, именовацог закона не захтева ништа друго до да на лицитацији буде бар три лицитанта и то је све.

Не само тим, него ни којим другим чланом закона није речено, да ће се лицитације одобравати само тада ако бар три лицитанта поднесу понуде са ценама испод предрачунске, него је чланом 25. а. истог закона допуштено, да се посао после безуспешних лицитација може уступити и путем слободне погодбе по цену, која не сме бити већа од предрачунске.

У толико више, дакле, општински одбор био је властан, а да се не огреши о закон, да посао уступи ма којем лицитанту чија је понуда била испод предрачунске суме. Ничим се неда оправдати захтев општин. одбора да му се подносе три такове понуде па да међу истима чини избор, а поступајући онако као што је општински одбор до сада радио, може дочекати то, да се за општин-