Српски технички лист

= 143. —

рочито састављеви одбор — најбоље комисија за државни инжењерски испит.

Поповић такође тражи, да дипломе прегледа нарочити одбор, али је противан деоби инжењера на овлашћене и неовлашћене. — | ,

Аврамовић констатује, да према мишљењу већине чланова месног скупа изгледа, као да код нас још нема потребе за такове цивилне ичжењере који би у извесниим јавним техничким пословима могли потлуно да замењују државне инжењере. Он лично пак мишљења је, да се та потреба у многим местима јавља и да би установа таквих инжењера била корисна. —

Ивачковић је такође за установу овлашћених цивилних инжењера. Побија навод г. Ва Поповића да је подела приватних инжењера на овлашћене и неовлашћене пренета из Војничке Границе. |

Председник предлаже да чл. 28. гласи овако:

Цивилни инжењер може бити онај, који је свршио вишу техничку школу овде или на страни и о томе добио диплому; а приватну праксу може одпочети тек онда, пошто Министарство Грађевина овери вредност његових квалификација. —

Димић тражи да се цивилни инжењери и грађанство заштите једном одредбом, која допушта да техничке послове могу радити само они, који су од Министарства Грађевина добили право на приватну техничку праксу. —

Ивачковићи Мирковић мишљења су, да државним инжењерима треба сасвим забранити, да раде и приватне послове. Државни инжењер може корисно радити за одређено канцелариско време само ако ону канцелари у дође одморан, али ако он поред државног посла ради и приватне послове, онда је то само на уштрб државног посла. —

В. Поповићи С. Јовановић противни су да се то уноси у закон.

Јелесијевић мисли да би државним инжењерима требало забранити приватну праксу; али сумња да би се то могло практично и извести, јер има места где нема услова за приватног инжењера, те је потребно да у тим местима државни инжењери свршавају и приватне послове. — |

В. Поповић “ражи слободу рада за свакога па, и за инжењере. Државног инжењера треба натерати да у канцеларији за одређено канцелариско Бреме ради само посао за који га држава плаћа; али није право да “ве држ. инжењеру ограничава како да улотреби своје слободно време ван канпеларије.

Ј. Станојевић је противан да се на приватним пословима цивилним инжењерима јављају као конкуренти државни инжењери, који имају да контролишу рад пивилних инжењера, и да често дају суд о пројектима приватних инжењера. -

Св. Јовановић вели, да се ограничавањем и забраном приватне праксе државним инжењерима, не може спречити ничија несавесност, јер ће несавеени увек наћи начина да то ограничење изиграју. —

Ј. Станојевић одбија приговор неких чланова, да неко хоће концевију за себе, и тражи да сви буду једнаки пред законом. Приватан инжењер за своју, често и врло малу, зараду плаћа порез, а државни инжењер за своју, често врло велику, приватну зараду не плаћа никакву порезу. — ;

Јањушевић тражи, да се законом заштите приватни инжењери, како би се инжењерима омогућио

опстанак и ван државне службе. Право на приватне послове треба дати само приватним инжењерима; а државни инжењер, ако хоће да ради и приватне послове, нека у часовима слободног времена иде у канцеларију код приватних инжењера, али никако да не сме радити на своје име. ;

В. Поповић побија тврђење, да је приватни рад државних инжењера исто што и поучавање ђака код професора, или писање тужбе код судија.

Председник предлаже, да се то питање остави за седницу кад буде више чланова на окупу и да се пређе на идући 29. чл. о цивилним инжењерима,

Аврамовић вели, да би приватну зараду и потписивање туђих радова требало забранити ако ничега другог ради, а оно ради тога да државни инжењер не мора које коме за љубав потписивати пројекте, често лута к врло сумњиво тачности.

Председник поново наглашава како 7то питање дубоко засеца и у моралне и у материјалне интересе већине инжењера, и да, с тога, то питање треба да буде предмет нарочите седнице инжењера и архитекта. —

: М. Ј.

Господину Министру Грађевина. Писмом Господина Министра од 12. авг. 1906 г. Бр. 5150, послати пројекат закона о уређењу Министарства Грађевина проучен је у седницама месног збора Удружења Срп. Инжењера и Архитеката, живо дискутован, и по мишљењу већине чланова изнова редигован.

Удружење има част поднети Вам, Господине Министре, резултат овојег двомесечвог рада и размишљања у виду приложеног нацрта закона о уређењу Министарства Грађевина и Саобраћаја.

Цео овај пројекат израђен је узев за основицу послати законски пројекат израђен у Министарству Грађевина, и мењајући само то, што се по мишљењу већине показало, да би требало изменити, а да се постигне главни циљ, да се послови грађевински упуте правилним током и овај ток толико убрза, колико данашње потребе захтевају. Но да би свето у пуној мери постигло, опште је мишљење чланова Удружења, да би упоредо са законом о уређењу Министарства, дакле саме службе, требало привести у дело и други закон чији је нацрт већ израђен 1902 год. и критикован, а то је нови закон о сувоземним јавним друмовима. Тим би св законом особљу грађевинске струке отворило ново плодно поље рада, на коме би се, у кратком времену показао знатан успех, јер би се наши путови потпуно уредили. Још ако би овом новом Закону следовао други нов о подизању јавних грађевина, онда би сва три укупно донета осигурали стално развијање и напредо. вање грађевинске струке.

25. октобра 1906 год.

(6 одаичним поштовањем Предведник Удружења Пословођа | Н. Манојловић Милоје Јовановић